ПИСМО КОМАНДАНТА ЉЕВОРЕЧКОГ БАТАЉОНА ОД 14. МАЈА 1943. МАЈОРУ ЂОРЂУ ЛАШИЋУ О СТАЊУ У БАТАЉОНУ И ПРИКУПЉАЊУ ЧЕТНИКА ЛИМСКО-САНЏАЧКИХ ОДРЕДА У КОЛАШИНУ.
Драги Ђорђе,
Љеворечки батаљон је у Л. Ријеци. Ја сам поново предузео команду над батаљоном.
Ситуација око нас је следећа:
Горња Морача пала је. На Црквинама код Колашина партизани су избили. У Прекобрђу партизани су заузели село Улицу.
Лека Вујисић са око 150 налази се на положајима Марковића
Лази — Кос. Селска чета на левој обали р.Сјеверице. Лутово је спремно да се прикључи партизанима. Брскут за сада ћути.
Ја сам наредио да Љеворечки батаљон поседне положаје:
1 чета са Леком: Марко вица Лаз — Кос. 3. чета Штавањ; Селска чета (Прекобрђани) Зличев Врх код Штавња. Остале чете за сада у општу резерву на Вел. Слацку.
Намера комуниста је да пређу на терен Л.Ријеке, да преко Веруше отворе пут за Врмошу и Метохију. Све четничке снаге са италијанским 3 батаљ.^ налазе се у
Колашину. Павле ми је јуче обећао да ће за помоћ Л.Ријеци послати 1 батаљон алпинаца, али нема их још.
Молим те да ти од твоје стране учиниш следеће:
1) Четничким снагама треба притиснути Ровца да се ови не би окренули на нас и да се спречи да партизани од Пиперà иду преко Роваца на нас.
2) Да ако је икако могуће настојиш да дођу код нас два батаљона бр.22 за одбрану Л.Ријеке и њиховог важног саобраћаја.
3) Да нам пошаљеш неколико аутоматских оруђа са муницијом, као и
— пушчане југ.муниције око 20.000, тал. пушку 3000 м
— тал.пмитраљез 3000.
Како изгледа да ћемо бити одсечени од главних четничких снага, саветуј нас где ћемо се повући ако борбу не будемо могли издржати.
У сваком случају заложи се свима могућим силама за спас Л.Ријеке, јер ми смо први овај народ повели у борбу, па нам је дужност да нађемо најбоље решење да се извучемо из ове тешке ситуације.
Миро и Новак оба су тешко болесни и леже код својих кућа.
14/мај—1943 год.
Много срдачних поздрава
Л.Ријека Вид. В. Зечевић
у 11 часова.