Пише: Игор Дамјановић
Јуче је објелодањено да је група турских бизнисмена започела формални процес формирања авиокомпаније «Сабах». Сједиште новог турског авиопревозника биће у туристичком центру Анталији, а посебно је интересатно одакле њен менаџмент планира да набави своју флоту и регрутује пилоте и кабинско особље.
На затварање неба западних и земаља сателита за руске авиокомпаније из Москве је одговорено је прекидом финансирања свих обавеза по основу лизниг обавеза за авионе. Само преко лизинг кућа из Републике Ирске набављено је преко 200 летјелица, који су данас у посједу руских авиокомпанија. Укупно више од 500 авиона типа Боинг и Ербас данас лете под руском заставом. Због ризика да лизинг куће покрену процедуру заплене авиона већина руских авиокомпанија престале су да лете чак и у земље које против Русије нису увели санкције, попут Турске и Србије. Пошто су на руским аеродромима приземљене стотине авиона чије је власништво неспорно и није оптерећено лизингом, који могу бити без проблема да буду изнајмљени, Турци планирају да их заједно са пилотима и посадом узму под закуп и усмјере ка својим туристичим центрима.
Формирањем посебне авиокомпаније за Русе Турска планира не само да одрже ранији прилив туриста из територијално највеће земље на свијету, већ и да га увећају. Упркос кризи и неизвјесности коју је изазвао рат, милиони руских грађана жељели би да свој одмор проведу на топлом мору, далеко од суморне свакодневнице. На руку овим тенденцијама иде и неочекивано брз опоравак националне валуте рубље, која данас према евру и долару има бољи однос него што је имала прије почетка ратних дејстава. Удио туризма у БДП-у Турске износи 3,8%.
За то вријеме, у држави Монтенегро, за чију је економију туризам битнији 7,5 пута него у Турској, обухвата чак 25% БДП-а, највише у Европи, у којој нова авиокомапнија Ту Монтенегро послује вјеровали или не горе од старог Монтенегро Ерлајзна, Алекса Бечић, бивши предсједник парламента, лидер једне од најјачих партија у држави и магистар економских наука, дао је следећу изјаву о томе да се «санкције Русији подразумијевају» и додао: «Наравно може се играти са емоцијама грађана и политички профитирати, али вођење државе и обављање најважнијих државних функција налаже одлучивање без калкулација и доношење тешких одлука.»
Ако узмемо податке Националне туристичке организације Црне Горе и помножимо процјену просјечне потрошње руског туристе током љетовања у Црној Гори са укупним бројем туриста (832,11 евра Х 393.000) долазимо до цифре од 327 милиона евра, колико су руски туристи остављали нашој економији. То што је 327 милиона евра и главну привредну грану у земљи, која даје 25% БДП-а, назвао «играњем са емоцијама» Алекса Бечић је најбоље показао колико се разумије у економију, науку у којој је одбранио магистарску тезу, али и реалан живот.
Да је за ову изјаву консултовао своје партијске другове, градоначелнике приморских општина, Бечићу би вјероватно објаснили шта туристи из Руске Федерације значе за егзистенцију њихових грађана, који у великом броју гласају управо за његову Демократску Црну Гору.
Турска је 14. априла 1987. године почела приступне преговоре са ЕУ. Предсједника Реџепа Ердогана чланство у ЕУ одавно је престало да занима и за то вријеме Турска је од велике колоније САД, постала регионална политичка, војна и економска сила, којој је за руком пошло да удвостручи свој БДП. Колико је Турска озбиљна држава показује и то што на сваки начин покушава да сачува приходе из за своју економију не толико битног туризма. Никакве санкције Русији нису увеле ни Грузија и Молдавије, државе чије су владе апсолутно прозападне политичке профилације, али за разлику од наших монтенегринских политичких аналфабета, знају што је егзистенцијални интерес грађана који су их изабрали. Иракли Гарибашвили и Маја Санду егзистенцијалном интересу грађана Молдавије и Грузије подредили су своје личне антируске емоције.
Као и у већини других примјера, свијест грађана Црне Горе показала је далеко испред подаништва наших политичих елита. У анкети јавног сервиса РТЦГ, уз невјероватан одзив од 152 369 грађана Црне Горе, њих преко 115.000, односно 76% изјаснило се да је против санкција Руској Федерацији.
Извор: ИН4С
