ПО окончању ратних дејстава, неће бити не само бивше Украјине, већ ни садашње Русије.
Наша земља се већ променила – само још не схватамо колико ће промене бити дубоке, јер је процес тек „почео“. Али, постсовјетска транзициона ера је завршена: ера двосмислености, двоструке вере, нејасноћа и сваког другог двоумља.
Опет ћемо живети у СССР, али не у оном од којег се плаше антисовјетчики, а ни у оном о којем маштају комунисти. Не, ми почињемо да градимо праведну, солидарну, суверену Русију. Са оживљавањем свега најбољег што је уграђено у наш национални код, са јачањем и стварањем онога што ће нам омогућити да живимо по савести и сопственој памети.
Немамо алтернативу: ниједна друга Русија неће издржати тест у ери глобалних олуја и наскока на нас.
Нова Русија неће настати магијом, биће је много теже изградити него победити сада на бојном пољу. За тај процес ће нам бити потребна мобилизација духа и воље, снаге и вере, за то нам неће бити довољна ни година ни деценија.
Али, ми смо већ кренули тим путем, чак и ако га сами још не разумемо. Није нас Путин гурнуо на тај пут већ наша руска историја коју многи од нас нису знали, нити хтели да знају и разумеју.
Дух руске историје, дух наших предака даје нам шансу не само да се искупимо за распад СССР, већ и шансу да се исправимо кроз стварање, кроз препород велике Русије.
Ако то не искористимо, ако се и даље будемо хватали за рушевине старог света, ако покушамо да се задовољимо имитацијама и лажњацима, бићемо сломљени, чак не ни од наших непријатеља. Преко нас ће прећи точак светске историје, а убиће нас сопствена немоћ и лаж. Зато, ми једноставно немамо право ни да сумњамо у своју способност да постигнемо резултат који нам је потребан.
Када је Запад одлучио да „поништи” Русију, ставивши шапу на новац и имовину само неколицине богатих и славних, десила се невероватна ствар: многи припадници наше „елите” једноставно су побегли из земље. Да, банално – збрисали. Неко из страха, неко због немогућности да и даље „дише исти ваздух са стоком“.
Односно, то није била само издаја сопственог народа, десило се и оно што је Путин врло исправно назвао природним и неопходним процесом самоочишћења нашег друштва. Сви су видели шта коме значи Отаџбина у тешком часу.
А повратка нема. Не у смислу да се они који су збрисали неће вратити (многи ће се вратити). Ствар је у томе што више нема стварног повратка: неће бити некадашњег односа према онима који су побегли. Не зато што ће бити презрени или лишени посла, једноставно ће остати у мору јер је брод испловио без њих.
Правда је такав друштвено-економски начин живота у коме се подстиче радник, стваралац – произвођач, инжењер, проналазач… Они који стварају, а не пакују и препродају.
Ово није порицање значаја маркетинга и трговине, већ другачија хијерархија вредности, другачија пирамида на тржишту рада. Да, тржиште, додуше са великим државним утицајем, јер не треба да се враћамо у совјетски социјализам, али морамо хитно да се ослободимо илузија о „невидљивој руци тржишта“.
Главна ствар која нам недостаје и једино што заиста треба да научимо од странаца јесте идеја о Русији као центру света. Ово није ни гордост, ни самоувереност, па чак ни великодржавни шовинизам.
Наше размишљање (и не само геополитичко) мора постати рускоцентричним. То јест – као у Кинеза… Ако наш поглед на свет постане националним, то ће само додатно учврстити наше разумевање са Кином и учинити савез две велике цивилизације трајнијим него што је био у време СССР.
Зато што ће нови СССР – односно праведна, солидарна и суверена Русија — стајати на најпоузданијем могућем фундаменту.
Аутор: Петар АКОПОВ, РИА Новостии
