У Београду је представљен часопис „Глас Холмије“, број 53 и књиге историчара Горана Киковића ,“Васојевићке бригаде у балканским и Првом свјетском рату. 1912-1918.“ Учествовали су : Горан Киковић, аутор књиге и главни и одговорни уредник Глас Холмије, Бранислав Оташевић, рецензент књиге и предсједник Издавачког савјета часописа Глас Холмије,др Лука Кастратовић, генерал, члан издавачког савјета часописа “Глас Холмије“ из Београда и предсједник Удружења Васојевића. Милосава Мијовић, пјесникиња из Београда, Давид Лалић, рецензент књиге и члан издавачког савјета часописа Глас Холмије, народни гуслар Жељко Чуровић, гуслар Боривоје Делетић, Милорад Ђошић, домаћин и водитељ програма.
На промоцији је говорено о значају књиге историчара Горана Киковића ,“Васојевићке бригаде у балканским и Првом свјетском рату. 1912-1918.“која је настала како је истакао њен аутор након вијек од ових догађаја и незаборавних личности које су оставили своје кости од Скадра,Гласинца,Млађа,Брегалнице до стратишта каква су били логори Нађмеђера,Болдагоносона…Овдје су објављена имена свих погинулих и умрлих од 1912-1918.године.Ово су биле најсвијетлије странице наше националне историје када су двије братске восјке Србије и Црне Горе биле искрене савезнице.Наши преци су били савезници и борили се за исте циљеве зато је ова књига мој дуг према најбољим јунацима и мученицима који су се борили за крст часни и слободу златну.-рекао том приликом историчар Горан Киковић.
О књизи свој суд је дао Бранислав Оташевић,који је рекао следеће: Васојевићи су дали немјерљив допринос у првом и другом Балканском рату, у Првом свјетском рату а поготову у славној Мојковачкој бици, заштитивши одступницу српске војске као и касније на Солунском фронту. Свим презентованим подацима Киковић је дао значај управо жртвовању Васојевића у борби за крст часни и слободу златну. Он истиче да су јунаци са простора Васојевића дали централни печат борбе, наводећи ријечи бившег предсједника Србије, Томе Николића: ”Мојковачка битка је златним словима уписана у српску историју. Показала је оне врлине Црногораца које су митска основа сваког великог, јуначког народа, а Црногорци то јесу – храброст и жеља да се брату помогне у невољи. Каква невоља! Да није било битке на Мојковцу у којој је сердар Јанко Вукотић повео и ћерку Василију, ко зна како би Србија данас изгледала и којим би се језиком у њој говорило.
Познато је да су Сердар Јанко Вукотић и његова војска добили највећу похвалу од самог краља Александара Првог Карађорђевића који је одао признање Црногорско-санџачкој војсци и њеном команданту сердару Јанку Вукотићу, чије ријечи представљају најтачнију историјску оцјену улоге црногорске војске и њеног легендарног команданта. Одликујући га Карађорђевом звијездом са мачевима том приликом је рекао: ”Војводо, Ви сте се више него ли одужили Српству, зато ми је драго што ми се пружила прилика да Вам лично из руке у руку предам за сада ово моје мало признање. Ми, Срби, дужни смо да се са поносом сећамо оних црногорских хероја који се вољно жртвоваше на Мојковачким положајима за спас српске војске и српскога народа. Захваљујући само великом осећању српства и братства, Црногорско-санџачка војска је истрајала у борби и потврдила старо уверење нашег народа да су Црногорци срж српства, његова узданица и његови вековни браниоци”.
Деветог јануара непријатељ је нападао васојевички одред код Берана и ево како у својим ратним забељешкама каже ђенерал сердар Јанко Вукотић о овом нападу пише: ”27. (стари календар) отпутовао сам за Беране, где већ има борби на живот и смрт. На боиште сам стигао око 10 сати. У то време вођаху се борбе по улицама Берана. Иако је непријатељ надмоћнији није успио да Васојевићки одред смјеста потисне, а фронт овог одреда простирао се од ријеке Лима на Ђурђевим Ступовима и даље везу одржавао са извиђачким четама, које су одржавале везе између овог и мојковачког фронта. Храбри Васојевички одред овог дана, као и претходних (25. и 26. по старом календару) издржавао је и извојевао као и увијек до тада славну побједу над многобројним непријатељем. У овим борбама Васојевићи су имали већи број мртвих и рањених”…казао је на крају Оташевић.
Горан Киковић,главни и одговорни уредник ”Глас Холмије” и предсједник Српске народне одбране Васојевића и Лимске долине се осврнуо на рад организција окупљених око Српске народне одбране Васојевића и Лимске долине са сједиштем у Беранама .у 2021.години и тиме обавијестио окупљене.
-Морам да истакнем да само више него задовољни са радом часописа ”Глас Холмије” и радом наше Српске народне одбране Васојевића и Лимске долине. Ми смо до сада, ношени унутрашњом стваралачком снагом у оквиру ”репортажа” Гласа Холмије ,које радимо на терену од Гусиња до Бијелог Поља, обишли велики дио наших мјеста и планина и то ћемо наставити у наредном периоду. Циљ нам је да се наши читаоци упознају са животом људи на овом подручју и о културним и туристичким потенцијалима овог краја.
У овој 2021.години одштампали смо 6. бројева часописа”Глас Холмије” и то захваљујући прије свега Министарству културе и информисања Републике Србије,Министарству спољних послова – Управа за сардњу са дијаспором и Србима у региону Фонд за избегла, расељена лица и за сардњу са Србима у региону Аутономне покрајине Војводине на опредијељеним скромним средствима преко пројеката на које смо аплицирали . У овој години такође смо радили и на штампању и издавању књигâ и монографија. И у протеклом периоду иако са скромним средствима штампали смо одређени број књига и публикација. Наша организација је протеклој години организовала бројне књижевне и гусларске вечери, као и друге сад већ традиционалне манифестације, као што су: ”Савинданске свечаности”, ”Сретењске свечаности”, ”Дан Удружења ратних добровољаца 18.фебруар”, Културно-историјску манифестацију ”Пријатељски и братски сусрети кроз градове и мјеста Србије”, ”Видовданске свечаности”, ”Чакорски меморијал Бранка Радева Ђукић”, ”Дани сјећања на српске јунаке и добровољце”, обиљежавање ”Велике народне скупштине Српског народа у Црној Гори-Подгорица 1918.”, Дана уједињења Србије и Црне Горе и многе друге које обиљежавају славну прошлост наших предака и афирмишу српску културну баштину на простору Васојевића и Полимља. Обишли смо ове године и ликовне ствараоце на подручју Полимља и Васојевића и радили на њиховој промоцији и афирмацији кроз часопис ”Глас Холмије”.
Савез удружења Српска Народна Одбарана Васојевића и Лимске долине тиме афирмише српску историју и културу кроз дјелатности нашег Савеза и помаже и ствараоцима да објаве своја дјела, обезбјеђује стручне рецензенте, лекторе, коректоре и издаваче. Сарађујемо са другим удружењима и невладиним организацијама које баштине српски језик и културу српског народа како у Црној Гори, тако и у Србији и Републици Српској. Све то чинимо практично сопственим средствима и уз помоћ наших пријатеља и добротвора, свјесни тежине задатка којег смо себи поставили. Ипак, у нимало лаким околностима, опстаје коалиција Савеза удружења Српска Народна Одбарана Васојевића и Лимске долине вјерујући да долазе бољи дани за оне који се нијесу продали у овим смутним временима и за које ријеч представља највишу могућу светињу”.-Истакао је предсједник Горан Киковић.
