Пише: Предраг Васиљевић (Спутњик)

Западни медији прећутали су језиви масакр у центру Доњецка када су касетним бомбама украјински неонацисти покосили у понедељак више од двадесет цивила међу којима је било и деце.

Нема специјалних емисија поводом овог страхотног напада, нема укључења узбуђених извештача са лица места, нема слика ужаса са окрвављеног асфалта, нема апела НВО хуманиста, нема згражавања, миротворачких порука, израза солидарности.
Мук, као што се ћутало кад су НАТО агресори истим касетним бомбама засули 7.маја 1999. године центар Ниша и побили 16 грађана међу којима и жену у поодмаклој трудноћи.

Где су „зелени“

Зелени борци за „чисту природу“, војници Виоле фон Крамон широм Европе, па и са Балкана и Србије, потпуно су прећутали признање да Пентагон широм Украјине има разгранату мрежу биолабораторија. Уместо на савременог Менгелеа, они ударају на Српску православну цркву и у њој виде „опасног“ савезника Русије. Нема протеста „храбрих еколога“, нема петиција, научних анализа, нема ванредних критичких прилога на западним мејнстрим телевизијама и њиховим балканским огранцима.

Ћути се о готово морбидној основаној сумњи да су Американци у Украјини, као у хорор филму „Кад јагањци утихну“, помоћу бува, крпеља и слепих мишева производили агенсе за биолошко ратовање.

Сакрили се „антифашисти“

Највећи декларисани прозападни „антифашисти“ који често и Србима држе моралне лекције и лупају пацке, апсолутно жмуре на неонацистичке украјинске батаљоне који годинама раде искључиво на истребљењу свега руског. Војске портала, института, невладиних форума, „независних“ интелектуалаца прикачених на Западни финансијски цевовод, изградили су читав наратив на тобожњем антифашизму, а фашизам само не виде тамо где је најјачи и где се и не скрива – међу укронацистима.

Не виде хитлеровска салутирања, не виде кукасте крстове, не виде СС ознаке, не виде језиве и непојамне злочине идеолошких потомака нацистичког сарадника Степана Бандере.

Нестали борци за „слободну реч“

Немилосрдни западни борци за „слободу говора“, писци уџбеника о медијским правима, „неодустајни“ бранитељи америчког Првог амандмана и слободне речи, потпуно су неми пред увођењем најтоталитарније глобалне цензуре у историји цивилизације. За њих није пропаганда једнострана и ужасна западна хистерија против целокупног руског народа, његове историје и будућности, већ за пропаганду проглашавају другу, руску страну која не сме ни да се чује ни да се види. Која мора да се згази, разори и забрани: свуда, потпуно, до краја – на телевизорима, друштвеним мрежама, телефонима, киосцима, андроидима. Сигнали да им се погасе, каблови почупају, екрани поразбијају.

За те Западне „власнике истине“ који и Србији годинама попују због наводног недостатка медијских слобода, једино је данас важно да медији исказују мржњу према Русији и руском народу. Мерило њихове „слободе“ директно је пропорционално антируском лудилу.

Пад Тврђаве лажи

Јасно је, почео је велики рат – цивилизацијски, економски, вредносни, геостратешки, енергетски. У том рату, најпре је разоткривена огромна Западна тврђава лажи. И она се потпуно сама срамотно оголила пред очима целог света. Западна истина се више нигде не усваја природно, она се утерује силом. Западна истина прва је убијена иако на њу ни метак није испаљен.