Полако се отвара прича о крађи органа у Украјини, коју су свједочили официри саучесници а који су побјегли због опасности да их не пошаљу у неуропсихијатријску болницу као неурачунљиве особе јер су били опасни као свједоци. Центри вађења органа су били Крематорск и Северодоњецк.
Рањене украјинске војнике су у почетку довозили највише из Дебаљцева гдје су били жестоки бојеви 2014. године. Свједок тврди да је тај „бизнис“ био под контролом брачног пара Саакашвили а да је „посао“ контролисао и организовао украјински генерал Александар Радецки и пуковник Мищенко.
Познате су му неке масовне гробнице за тијела послије удаљавања органа: Артјомовск гдје су сахрањена 132 тијела, Часовој Јар 97 тијела, Угљегорс 30 тијела.
Из Артјомовска су тијела потом есхумирана и пребачена на друга мјеста.
Органи су вађени под контролом докторица Елизабет Дебрјух. Органи су вађени тешким рањеницима али и лакше рањеним цивилима, међу којима је било и дјеце, уколико су имали повреде од мина.
Свједок наводи да је неке цивиле запамтио, рецимо Владимира Лешевског његову жену и дванаестогодишњу кћерку који су били рањени од мине у граду Попасни. Сви који су подвргнути вађењу органа, официјално су означени као нестали. Свједоци су представили и снимке који су високе резолуције. Сви снимци су својевремено послати Викиликсу.
Извор: фејсбук (Војин Грубач)
