Црногорска привреда индиректно ће бити погођена руско-украјинском кризом, док ће тотални економски рат између Европске уније (ЕУ) и Русије имати утицаја на комплетну економију, сматра финансијски аналитичар Олег Филиповић.
–Црна Гора не може бити погођена директно, већ индиректно. Превасходно због тога што је Црна Гора изградила институције у складу са ЕУ и зависна је од европског тржишта. Тотални економски рат који је настао између ЕУ и Русије утицаће на комплетну привреду. Најприје на монетарни систем и туризам, а највише смо изложени због позиције јавнога дуга, казао је Филиповић.
Уз подсјећање како на глобалном тржишту свакодневно долази до повећања цијене енергената, Филиповић каже да ће се то прелити и на Црну Гору.
–То се већ и осјећа у константном расту цијене горива и основних животних намирница, навео је он.
На питање какве би мјере економских власти требале бити у циљу ублажавања посљедица кризе, Филиповић појашњава да се мора ићи паралелно на радикални економски приступ.
–Што би у практичном значило: ограничавање цијене раста, а са друге стране, ући у радикалну економску реформу, почевши од пореског система, пензионих реформи, па до усвајања и активизације нових закона како би се активирало финансијско тржиште и исто ускладило и успоставило контакт са већим финансијским тржиштем, казао је наш саговорник.
На тај начин бисмо, како је рекао, привукли различите врсте фондова, као што су инвестициони, хеџ фондови и референтни фондови.
–На тај начин би се формирала нова грана индустрије, тзв. финансијска индустрија која би уз туризам у кратком временском периоду могла остварити профитну позицију, рекао је он.
Туристичка привреда се, у циљу ублажавања руско-украјинског конфликта, мора промптно окренути ка регионалном и тржишту ЕУ
Криза ће без сумње утицати и на предстојећу љетњу туристичку сеону.
–Утицаће свакако и најдиректније на предстојећу сезону, јер руски и украјински туристи су представљали око 30 одсто туриста у Црној Гори. Да би се надомјестио њихов утицај туристичка привреда се мора промптно окренути ка регионалном и тржишту ЕУ, сматра Филиповић.
Са друге стране, како је рекао, неопходно је реструктурирање јавних туристичких предузећа у смислу, проналажења нових инвеститора на дуги рок, који би “поред осавремења и креирања нове понуде према овим тржиштима утицао и на промјену и начина размишљања наше туристичке привреде, како у инвестиционом тако и у Кноw-Хоw смислу”.
–Регион је спас за сезону, у овом периоду на кратак рок. На средњи и дуги рок треба се усмјерити ка европском и азијском тржишту, сматра Филиповић.
Говорећи о томе има ли разлога за страх за банкарски систем и стабилност финансија у Црној Гори, Филиповић одговара: “Разлога има више за страх: Са аспекта јавних финансија смо најугроженији јер имамо највећи јавни дуг у региону. Са банкарског аспекта свакако ће доћи до раста каматних стопа које су и онако високе у Црној Гори”.
Занимало нас је и може ли бити угрожен руски капитал у Црној Гори.
–Што се тиче руског капитала, Црна Гора као чланица НАТО пакта је једина земља на Балкану која је отворила сва преговарачка поглавња са ЕУ. Мора пратити вањску политику ЕУ и блокирати сву имовину и сав онај капитал који је обухваћен санкцијама према Русији. Такође Црна Гора мора бити спремна, као рањив економски систем, и да заштити своје интересе уколико би је руски капитал посматрао као ‘потенцијално добро тржиште за сакривање њиховог капитала имовине, закључио је Филиповић.
