Пише: Иван Милошевић
У истом дану два преломна политичка догађаја. Русија је Црну Гору прогласила непријатељском државом и СНП је пристао да буде део Дританове владе. Јесу ли та два догађаја повезана и да ли би их било да нијесу дио једног дана или плана?
Да кренемо од Русије. Након скоро три вијека Црна Гора се нашла на страни која је неоријатељска Русији. При крају 18. вијека царска Русија је поставила малену Црну Гору на дворску апанажу и одредила да се сваке године за Црну Гору одваја 1000 холандских франака. И прије и након тога Русија је користила дипломатске и остале методе да подржи Црну Гору, не само финансијски, него и да истраје на путу за стицање независности. Тадашња Црна Гора на брдовитом Балкану и окружењу сурових Турака, није имала други егзистенцијални, духовни, економски и остали излаз, него у њедрима Русије. И царска Русија је бринула о Црној Гори и на Берлинском конгресу успјела је да се избори да Црна Гора буде призната као независна држава.
О томе од мене много више знају историчари, али подаци које сам навео налазе се у школским уџбеницима или су барем били до прије неколико година, па их зна и сваки школарац. Наравно, није царска Русија помагала Црну Гору због љубави према Црногорцима и истовјерној браћи, него и из свог политичког интереса. У предстојећим распадима векиких царстава на Балкану, царска Русија је жељела да има своја упоришта у том дијелу свијета и да преко њих брани своје интересе. У то вријеме руски интереси били су и црногорски, па је захваљујући томе Црна Гора и постала независна држава. О подршци Русије, односно Совјетског савеза, комунистима на Цетињу нећу, јер комунистичка идеологија у црно је завила не само Црну Гору, него и Русију. Ова прва је још увијек у канџама конунизма, док ова друга постаје велика свјетска сила због које се успоставља нови свјетски поредак.
И у том новом свјетском поретку, Црна Гора, чије име не би ни постојало да није било Русије, увела је санкције Русији и премишља се да чак шаље војнике да се боре против Руса! Овакав идеолошки и историјски преломни тренутак, ма са које стране да се посматра, имаће радикалне посљедице по Црну Гору. Русија то наравно неће пуно осјетити, али Црна Гора након одлуке Москве да Подгорицу стави на листу непоријатељских градова, уздрмана је у темељу и са њом се љуља тровјековна традиција добрих односа са Русијом. Мијења се историјски код једнога народа на брдовитом Балкану,а његове вође гурају га у нова њедра и у нове политичке и војне савезе. Да ли је Црна Гора спремна за ту нову политичку и војну ревизију? Нијесам сигуран да јесте, али то наше политичаре мало занима.
Ови актуелни, владајући и који само што не почну да владају, одлучили су да историјски код Црне Горе усмјере у другом правцу и не питајући за то своје грађане!
Због свега што је царска Русија урадила за Црну Гору, мислим да је у овом стварању новог свјетског поретка, Црна Гора требала барем да ћути на коју ће страну или да барем не бира страну, а не да овако кичерајски и као политичке пубертетлије, хрле у раље НАТО-а и Запада. Црна Гора је толико мала да је нико не примјећује ни када говори ни када ћути. Могла је данас да ћути, а не да овако галами и скреће пажњу на себе, као да ће то бити пресудно за одлуку Великих шта да раде у овом тренутку!
И таман као што су нове политичке вође одлучили да окрену леђа Русији и СНП је одлучио да окрене леђа својој политичкој аксиоми – борби против ДПС-а. Главни обор те странке је подржао руководство да почне преговоре са Дританом и дао подршку мањинској влади. А та влада биће изгласана гласовима ДПС-а и његових вјерних сателита из мањинских странака, а вјероватно ће је подржати и двије фракције ДПС-а (СД и СДП), па ће СНП ући у владу на крилима оних странака против који су се борили претходних деценија! Уколико ту нешто није јасно, онда ништа под овим ведрим небом није јасно! И СНП мијења свој генетски политички код и као што Црна Гора окреће леђа Русији и СНП окреће леђа свом досадашњем политичком аманету! Како ће им бити код Дритана, не знам, а нешто ме посебно и не интересује. Надам се да ће уласком у Дританов кабинет, СНП нестати са политичке сцене, што би на дуже стазе било охрабрујуће за стабилизацију домаћих политичких прилика!
Оваквима какви смо није потребно да нам било ко са стране помаже да упрскамо све чега се дохватимо. Сами смо себи довољни да сигурно срљамо тамо гдје не греба и гдје су нас преци упозоравали да не идемо. Ипак, дошла су нека нова посткомунистичка, а ипак, комунистичка времена, гдје се више не зна ни ко је горе, ни ко доље, ни ко је љевица, ко десница, ко лидер, а ко манипулант. Једино се зна да срљамо у непознато и да се продајемо за мале паре! До када и за колико, ваљда убрзо сазнамо!
Извор: Адриа
