ПИШЕ: Зоран НЕДЕЉКОВИЋ

Најактивнији против четника у области Крагујевца био је Василије Јеличић Васа. Он је рођен у с. Бадњевцу, срез Лепенички, од оца Гаврила и мајке Невенка, дев. Гавриловић из с. Брзана. Завршио је 26. класу Пешадијске подофицирске школе (1919-1920), али је после неког времена напустио активну војну службу или је био истеран. Постао је члан Југословенске народне странке (Светислав Хођера), а пред рат пришао је отворено комунистима. Доносио је у Бадњевац комунистичке летке у којима се славио Совјетски Савез и Комунистичка партија. Једно време био је запослен у крагујевачком Војно-техничком заводу.
19. на 20. октобар 1941. нашао се, међу осталим грађанима, ухапшен од Немаца и одређен за стрељање у Шумарицама 21. октобра. Смрти га је спасао већ онда добро позиционирани издајник, љотицевац Марисав Петровић, Василијев земљак из суседног с. Градца и партијски друг из КП, из времена пред окупацију земље. Бивши наредник Јеличић, пошто је прошао провере и положио заклетву, постао је лице са платног списка Вермахта, на дужности команданта 2. батаљона 5. добровољачког пука Марисава Петровића.
Становао је са сестром Кином (удовица кап. Савића из с. Бадњевац) и њеном двоје малолетне деце у данашњој Гушићевој улици, ближе градском гробљу. Испред куће био је најмање један стражар, а најчешће збораш, Хрват, Јосип Мимица.
Маја 1945. Јеличић се нашао у оној групи љотићеваца коју су Енглези из Аустрије предали комунистима у Југославију. У спровођењу, на путу Крањ-Љубљана, покушао је бекство, али је смртно страдао.
Треба рећи и да је фамилија Јеличић из Бадњевца дала више истакнутих ратника и официра у Ослободилачком ратовима 1912-1918, као и интелектуалце пре и после Другог св.рата.
У ноћи 22-23. новембра 1943. у с. Бајчетини, срез Гружански, у кући Животе Николића, батаљон Васе Јеличића опколио је акт. пеш. ппоручника МИОДРАГА В. БАСАРИЋА(1), команданта Првог батаљона Прве гружанске бригаде Првог шумадијског корпуса, са пратњом. Басарић је већ неко време био на мети љотицеваца, због ликвидације двојице збораша, немачких агената у Гружи. 19. априла 1943. Басарић је једва извукао живу главу, а његов пратилац МИОДРАГ АРСЕНИЈЕВИЋ из с. Закуте је погинуо.
У Бајчетини су му ипак дошли главе. Након краће борбе, тешко рањени ппор.Басарић врши самоубиство. Његово мртво тело пренето је од стране љотицеваца у с. Честин, испред цркве, да би, по замисли Јеличићевој, застрашило народ.
Тада су заробљена три четника, Басарићевих пратилаца, и нешто касније биће побијени у Крагујевцу.
У јесен 1943. четници врше препаде и ликвидације сарадника и доушника Немаца и љотицеваца. Тако је, од стране наредника ПАВЛА Ј.ЂОРИЋА(2), убијена и љубавница озлоглашеног Марисава Петровића, Добрија Трифуновић, снаја Солунца и рез. мајора Тодора Трифуновића (тада недићевог предс. општ. Новомилановачке). Побеснели Марисав, за акцију против наред. ЂОРИЋА, команданта Другог батаљона Друге крагујевачке бригаде, ангажује свог најпоуздаијег сарадника, Васу Јеличића.
Крајем новембра 1943. наредник ЂОРИЋ је опкољен и заробљен, са пратиоцима, у кући Веселиновића у с. Церовић. Сви су везани ланцима и пешице спроведени у Крагујевац. 26. нов. 1943. наредник ПАВЛЕ Ј. ЂОРИЋ је стрељан од Немаца на Метином брду, а потом пренет и обешен са осталим четницима у крагујевачком насељу Сушица, код Бојаџића млина. Тада је обешено најмање 12 четника, на вешалима у облику фудбалских голова, а поред је стајала табла са натписом:
“Због кукавичког напада припадника организације ДМ на један пропагандни аутомобил немачке војске којом приликом је рањен један официр Вермахта, војни суд фелдкомандатуре 599, у Врњачкој Бањи, одлучио је да за одмазду за ово кукавичко дело обеси 12 припадника ове организације…
Мајснер с.р.
командујући генерал ”
Међу обешеним четничким таоцима били су и акт. четници, поред Ђорића :
ВИТОМИР ЂОРИЋ, из с. Ресника, четник из батаљона П. Ђорића,
АЛЕМПИЈЕ ЖИВКОВИЋ, из с. Опорнице, четник из батаљона П. Ђорића,
Жанд. наредник ФРАНЦ, Словенац, четник батаљона П. Ђорића,
ЉУБА ПАВИЋЕВИЋ, из с. Нови Милановац, четнички курир,
МИЛЕНТИЈЕ ПАВИЋЕВИЋ, четн. команд. с. Нови Милановац,
ЂОРЂЕ МАРКОВИЋ, четн. команд. с. Десимировац,
МИКА МАРКОВИЋ, из с. Десимировац, четник (два пута му се кидао конопац, а онда су му размрскали главу и обесили га из трећег пута).
Највећи и по четнике најтежи напад, љотићевци са Јеличицем извршили су на капетана 2. кл. МИРКА М. СМИЉАНИЋА(3), команданта Треће крагујевачке бригаде Другог шумадијског корпуса, 13-14. јануара 1944. у с. Доње Комарице, срез Крагујевачки.
Напад је био добро испланиран преко Љотићевих доушника, а за саму акцију Јеличић је одабрао најбоље људе , са искључиво аутоматским оружјем. Најпре су љотицевци, пресвучени у сеоска одела, разоружали четничке страже, а онда су опколили и из све снаге напали капет. СМИЉАНИЋА. У једном тренутку капетан СМИЉАНИЋ искаче кроз прозор, али бива погођен митраљеским рафалима преко обе ноге. Ускоро су и преживели четници из Смиљанићеве пратње били савладани. Укупно је заробљено 18 четника и сарадника а међу њима су били и Мирков брат БРАНКО и Миркова супруга ОЛИВЕРА. Њихову деветомесечну бебу, љотицевци отимају мајци из наручје и остављају у најближој кући.
Пролазећи кроз околна села, са заробљеним четницима, љотицевци предвођени Васом Јеличицем, подврискивали су и пуцали, уз музику која их је пратила, а рањеног капетана СМИЉАНИЋА превозили су колима, са воловским ланцима око врата. Од љотићевског шенлучења, смртно је страдао дечак из с. Корман, МИЛОРАД ДАНИЛА ЈАНКОВИЂ, рођен 1931.
Капетан МИРКО М. СМИЉАНИЋ стрељан је у Крагујевцу, на Метином брду, марта 1944.
Неки од 18 стрељаних четника и сарадника капет. СМИЉАНИЋА:
БРАНКО М. СМИЉАНИЋ, Мирков брат,
ДРАГАН МАРИЋ ЗУЦА, из с. Брзан, командир чете у Смиљанићевој бригади,
КОСТИЋ,
ОБРАД ТАНАСИЈЕВИЋ,
ХРИСТИВОЈЕ МИЛОСАВЉЕВИЋ.
У другој половини фебруара 1944, Јеличић са свпјим батаљоном, ојачаним са неколико минобацача, организовао је заседу војводи НККОЛИ М. КАЛАБИЋУ и његовој пратњи, који су се кретали кроз Гружу, повлачећи се од Немаца (Операција ”Хајка”). Заседа је направљена на јединој ћуприји преко р. Груже, у с. Љуљаци. Погинуло је свих осам гардиста, али то је била само претходница НИКОЛЕ КАЛАБИЋА.
Мртве четнике су љотићевци извукли на пут, али су извели и људе из кућа како би опет сви видели њихов подвиг. Јеличић, бесан, са својим “добровољцима”, ишао је од једног до другог мртвог четника, шутирао их, вероватно озлојеђен што међу њима нису нашли НИКОЛУ КАЛАБИЋА, псујући им мртвима, мајку и Краља ПЕТРА.
10. маја 1944, из заседе, у с. Кијево, срез Лепенички, убијен је од љотицеваца, на свом кућном прагу, жанд. мајор ДРАГУТИН ЈАНКОВИЋ 4), на служби у Штабу Треће крагујевачке бригаде.
Није познато колико су четници имали покушаја ликвидације Васе Јеличића. Најближи томе су били у с. Црни Као, 1944, на дан сеоских литија. Тада се он, са тридесетак љотицеваца, умешао међу народ. Делови Лепеничке бригаде, најближе селу, извршиле су напад и у борби потиснули љотицевци до сеоског гробља. Јеличић је успео да умакне, остављајући мртве другове и међу њима свог сестрића Гвоздена Радосављевића(5), свршеног дјака 5. разреда крагујевачке гимназије.
Напомене:
(1) Рођен 1910. у с. Врбета, срез Гружански. Постхумно, 2. јан. 1944, одликован Орденом Белог Орла 5. реда са мачевима.
(2) Рођен 1915. у с. Баре, срез Гружански, у учитељској породици.
(3) Рођен 1904. у с. Прокике,срез Брињски, Лика.
(4) Солунац, носилац Карађорђеве звезде.
(5) Сахрањен у с. Крчмаре, срез Лепенички.
Извори :
Време заблуда, Видосав Марковић, 2019.
Рујна слобода, Славко -Здравко Маслар, 2021, стр. 34, 81.
Сенке прошлости-хроника с.Бадњевац, Божидар Бабић,2002.
Хроника Кормана, Слободан Галовић, 2009.
На трагу злочина, Слободан Ћировић, 2003, стр.39-42.
Изјава Ненада Стевановића Џорића из с. Бадњевца.