Пише: Ранко Гојковић:

Сила је у Истини – а Истина је на нашој страни, рекао Владимир Путин. А Те речи председника Русије подсећају на легендарне речи Александра Невског – није Бог у сили, него у Истини

Православном човеку, православном Србину, патриоти, не може бити драг братоубличаки рат међу православним Словенима. Али како је говорио велики Суворов, брза победа у рату је највећи допринос миру. Речи из наслова говоре о томе да је „политички Запад” или условно речено, ксенофобна романо-германска цивилизација која уображено себе представља као целу „међународну заједницу” 1999. године започела рат против православне словенске цивилизације. Бомбардовање Србије пробудило је „великог медведа” и ми смо данас, после 23 године приближавања НАТО пакта руским границама, сведоци новог великог руског ЊЕТ! глобалном западном неонацизму.

На „Саборнику” сам објавио песму „Клеветницима Русије” великог руског генија Александра Сергејевича Пушкина, у којој је Пушкин још пре 200 година одговорио на сва питања савремености. Познато нам је да се нашим сорошоидима диже коса на глави приликом помена руских и србских великана, али би председница „Центра за спољну политику” Сузана Грубјешић, као високо рангирани политичар државе Србије, могла и морала да има мало другачији поглед од соросоидних русофобних (читај – и србофобних) медијских мешетара.

Александар Сергејевич Пушкин: Клеветницима Русије

Зашто, о чему брујите, светски букачи?
Зашто проклетством претите Русији?
Шта вас љути? У Литванији немири?
Кад Словени се споре није то ваша брига,
Није то ваша судбином писана књига!
Наша су питања – наши и одговори.

У завади међусобној
Ова племена су још одавна;
Не клањају се први пут сили громној
И ми смо једна, они друга страна,
Ко ће остати усправан у неједнаком спору:
Надмени Пољаци или Руси верни?
Сви словенски потоци теку руском мору.
Ако оно пресуши – шта ће Словени?

Пустите нас: нисмо вам јасни,
Наше крвне везе и све што нам се догађа;
Нисте нас читали, вама смо страни,
И ова наша породична свађа;
За вас су безвучни и Кремљ и Праг,
И бесмислено је да увлачим вас
У борбу храбрости као враг –
Зато, не мрзите нас.
Због чега? За шта смо одговорни?
Је л’ што на згаришту, срушеној Москви,
Безочној вољи не бесмо покорни –
Оној, пред којом дрхтасте ви?
Или, што кад и у понору смо били,
У царству свом нађосмо кумир,
И нашом крвљу сасвим откупили:
Европску слободу, части и мир?

Ви сте силни на речима – пробајте на делу!
Или су вам сви хероји легли у постељу
Немоћни да стисну исмаилске бајонете?
Или је руског цара реч већ нејака?
Или мислите, нова Европа је јака?
Или Русији победу да отмете?
Или нас је мало? Од Крима до Перма сибирског
Од Колхиде до хладног камена финског,
Од устрепталог Кремља
До зидина моћне Кине,
Стражаре наше воље челичне
Да се чува руска земља.
Зато, с нама покушајте речима,
Чувајте своје зле синове,
Јер много је места на руским пољима
Што крију дедова ваших гробове.

С руског превео Анђелко Заблаћански

(Из књиге Од Пушкина до Капустина, 2019)

Сузана Грубјешић, председница центра за спољну политику је „шокирана објавом рата”. Цитирамо: „Па колико год смо били припремани за овакав сценарио, ипак сам шокирана. Чак ни у мору информација ми још не можемо да одредимо који је циљ Русије <…> Чињенице су такве да Украјина није напала Русију већ је Русија извршила инвазију” (Јутарњи програм Курир телевизије).

Невероватна доза лицемерја!

Где сте били госпођо Грубјешић свих ових осам година док је Украјина мрцварила Донбас? Зашто нисте позвали да се прекину војна дејства и почне са договорима? И да ли бар до крајичка Вашег ума могу досегнути речи великог Пушкина, да ће, уколико руско море пресуши – пресушити и сви словенски потоци?

Није важна овде некаква Грубјешићка као таква, она служи као мала илустрација и упозорење сорошоидима у србској власти – да се пробуде, да се ману лудачке митоманије Вашингтона у виду трабуњања Вука манитога. Русија ратове не започиње, Русија их завршава. Није Русија са својом војном моћи дошла у Мексички залив да би била угрожена Америка, него је Америка организованим пучем дошла у Кијев, тамо поставивши своју марионетску власт, да би угрозила Русију. Кијев, «Мајку руских градова» ево осам година користе за одскочну даску за уништење Русије. Руска цивилизација, руска «Империја добра» у својој историји срушила је седам моћних империја зла. На реду је рушење и осме цивилизације зла, на реду је победносни завршетак рата православне словенске цивилизације. Тај рат нису почели Руси, тај рат почео је неонацистички НАТО пакт бомбардовањем Савезне државе Југославије 1999. године и од тада се само примицао руским границама са очигледним циљем уништења Русије. Успели су да, пре осам година, у Кијеву изврше државни удар, али им то није пошло за руком у Белорусији.

Западни фактор је остао глув за све напоре Русије да се уважи њихово право на очување сопствене безбедности. Прекршени су сви договори постигнути приликом повлачења руске армије из Немачке и рушења Берлинског зида, о неширењу НАТО пакта на Исток. Шта су мислили «западни партнери» и весела Грубјешићка, да Лондон, Берлин или Париз могу бити безбедни, ако нису безбедни и Москва и Петроград? На недавном сусрету у Москви, господин Шулц изјави «да не може да верује да у данашњој послератној Европи може бити рата». Путин га је лепо подсетио, да је рата већ било, да је нападнута Југославија без одобрења СБ ОУН.

Као резултат те апсолутне неспремности на дијалог политичког Запада и њихових најамника у неонацистичком режиму у Кијеву, ми имамо за непуних пет сати од почетка руске специјалне операције ту ситуацију о «зони забрањених летова изнад Украјине» о којој је маштао Зеленски. Са том разликом да је он маштао о забрани летења руским цивилним авионима. После само пет сати, изнад Украјине ничији цивилни авиони не лете, лете само војни и само руски авиони.

Дакле, није важно шта каже Грубјешић, важно је шта је рекао Владимир Владимирович Путин.

Извор: Стање ствари