Онима који се данас „стиде што су Руси“ – молба да се утеше. Ви – нисте Руси.

Ако би из вас говорило човекољубље, чули бисмо ваш глас поводом познатих збивања много раније.

Ако би из вас говорило Јеванђеље, видели бисмо вас у храму на Литургији сваке недеље.

Али ви нисте ни једно ни друго.

Из вас режи трула, самољубива, издајничка утроба.

Не гајите илузије о себи. Хтели бисте да изгледате као миротворци? Таман посла. Кукавице не играју хокеј.

Отаџбина је преузела на себе тешки и незахвални посао да репрограмира свет који је засмрдео на тоталну лаж и русофобију.

Није требало ћутати јуче и трећег дана. Данас треба Псалтир читати.

Како сте у руско-јапанском рату честитали једни другима погибију „Варјага“! Како сте током чеченског рата своју армију попљували у тадашњим јељцинским медијима!

Тај канцер сам по себи не пролази.

Творови не могу да миришу друкчије. Ви сте они, и оно, за које и о чему у руском језику постоји много речи, које културан човек не жури да изговори.

(Превод Ж. Никчевић)