Државна награда “Мирослављево јеванђеље” за 2021. додијељена је данас у Бијелом Пољу књижевнику Милутину Мићовићу

Награду за дјело “Луче у тами Црне Горе” Мићовићу је, у име Министарства просвјете, науке, културе и спорта уручио директор Директората за подстицање и развој културно-умјетничког стваралаштва Андрија Радуловић.

Додјели је присуствовао Мићовићев брат, митрополит црногорско-приморски Јоаникије, представници министарства просвете, директори других јавних устнова, књижевници, први човјек Никшића Марко Ковачевић, а изостало је присуство домаћина, предсједника Општине Петра Смоловића

Награда је, како је било одлучено у децембру, требало да буде додијељена у Кући Риста Ратковића, али је директор те установе Кемал Мусић у допису Министарству просвете, одговорио да “због гријања нема услова за додјелу”.

Одлуку да награда“Мирослављево јеванђеље” припадне књижевнику Мићовићу једногласно је донио жири у саставу Синиша Јелушић, Лидија Томић, Радоје Головић, Радоје Фемић и Миомир Ђуришић.

Предсједник жирија, Синиша Јелушић, образлажући одлуку, казао је да је Мићовић афирмисани и угледни књижевник, есејиста и публициста, аутор романа, књига поезије, огледа и расправа, фрагмената и есеја.

-Нарочито се истиче као један од најбољих познавалаца Његошевог дјела, али и писаца словенских књижевности, тумача словенског културног насљеђа и духовних и културних веза Црне Горе и Русије. Мићовић је заступљен у неколико најзначајнијих антологија црногорске, српске и словенске поезије, а добитник је многих значајних награда, казао је Јелушић, додајући да централна тема награђене књиге представља питање историјске судбине Црне Горе, са посебним освртом на значај и важност његошевске традиције у формирању духовног идентитета Црне Горе.

Мићовић је казао да је “Мирослављевим јеванђељем” мала црква светих апостола Петра и Павла, а потом и град Бијело Поље, постала свијетла тачка на културној мапи свијета, која освјетљава осам вјекова српске културе уназад.

-Иако је за седам вјекова историје, за ово јеванђеље мало ко знао, оно је живјело у тишини Хиландара, чувајући краснопис и живопис средњег вијека, и јеванђелске ријечи, обучене у древну спрскословенску рукописну ћирилицу. Српски народ и Црна Гора са њим држе тако високо ‘Мирослављево јеванђеље’ зато што оно сваким словом, илуминацијом, говори да смо већ у 12. вијеку имали високу културу, дас мо већ тада на били уткани у моћну византијску и свјетску културу, ослоњени на Слово из кога ‘све постаде’. И прва реченица из божанског писма, коју смо превели на српски језик, и која се налази на почетку ‘Мирослављевог јеванђеља’ јесте: Искони бје слово- у почетку бјеше ријеч, казао је Мићовић.

Он је нагласио је да је “Мирослављево јеванђеље” метафора наше историјске, кутлурне и духовне драме.

Примајући ову високу награду од државе Црне Горе Мићовић је примијетио да је посљедњих деценија Црна Гора ушла у тежак сукоб са самом собом, са својим културним насљеђем, али да се ради о сукобу који још увијек даје могућности да се не заврши катастрофом и колективном амнезијом.

Осврћући се на награђену књигу, аутор је казао да се она највише односи на насљеђе, прије свега Његошево, које је присутно у нашој савремености, јер су те луче увијек живе.

–Кад боље погледамо у себе и у кутлурно насљеђе, видјећемо да се сва духовна борба води, да се домогнемо бар зрачка тог првог Слова, на којем стоји све што истински постоји. Та полемика се своди – или борити се за пуноћу смисла и Слова окје нас ословљава по имену, или, без подвига да заборавимо на то Слово и пређемо у нбесловесност, прихватајући фалсификате, шкработине, смртни заборав, нихилизам, сопствено преименовање и разименовање, казао је Мићовић.

–Драго ми је да вас све поздравим, прије свега у граду у којем је писано ‘Мирослављево јеванђеље’, које је настало двадесетак година прије него што се претпостављало”, казао је директор Директората за подстицање и развој културно-умјетничког стваралаштва Андрија Радуловић. “’Мирослављево јеванђеље’ је у научном и умјетничком смислу толико репрезентативно дјело, којим би се поносиле много веће културе од наше. Књижевност има тај задатак да усправи човјека под небом, на том задатку је и Мићовић, чија је ријеч понекад јетка, али чија се ријеч памти. Надамо се да ће Мићовић још дуго бити са нама, да ће писати и освајати значајне награде, а памтиће се по томе што је завриједио Мирослављево јеванђеље”, казао је Радуловић.