Search
Close this search box.
Search
Close this search box.

Чикаго памти злочин комуниста: Српског новинара и његову кћерку искасапили са 118 убода!

Свирепо убиство на згражавање читавог демократског света, који је одмах посумњао да је то дело југословенске тајне службе, почињено је 1977. у Чикагу. У ноћи између 18. и 19. јуна те 1977. у стану у Чикагу Драгиша Кашиковић (45), књижевник, новинар, и уредник српских емигрантских часописа, убијен је са 64 убода, док му је део главе био смрскан. Његова деветогодишња поћерка Иванка Милошевић била је искасапљена са 54 убода. Монструми су детету ископали очи.

Прво су напали Кашиковића у његовој радној соби где је писао. Бука је пробудила малу Иванку, која је сишла у радну собу. Цела просторија, са два масакрирана тела, била је крвава, чак је било крви и на плафону. Такав ужасан призор затекла је Драгица Милошевић, мајка убијеног детета и супруга Кашиковића, када се вратила после напорне ноћне смене у ресторану.

Одмах је било упадљиво да је убиство почињено пре најављене посете Јосипа Броза Тита Америци за следећу 1978. годину. Кашиковић је био један од предводника демонстрација у САД-у против Броза и комунистичког режима. Амерички истражитељи утврђују да је Кашиковић праћен пре убиства, јер је нападнут када је био сам са дететом. Закључују и да је међу убицама био и неко ко га је познавао, јер није било трагова насилног уласка у стан.

У истрази америчких служби, али првенствено приватној истрази емигрантских кругова, дошло се до имена Богоја Панајотовића, активисте Српске народне одбране (СНО), који је био познаник Кашиковића. Он је био и на сахрани Кашиковића и мале Иванке. Откривено је да је радио као конобар у Нишу и да је био у затвору због класичног криминала, те да је у САД стигао из Париза. Било је сумњиво што није био запослен, а имао је средства да путује по Америци и Француској и ступа у контакт са припадницима политичке емиграције.

Крајем 1978. Панајотовић се појављује као сведок тужилаштва на суђењу шесточланој групи Николе Каваје оптуженој да је планирала атентат на Тита. Тада је откривено да је Панајотовић снимао 115 сати разговора са припадницима емиграције. Занимљиво је да су се неке фотографије српских емиграната појавиле у југословенским новинама за које се зна да их је направио Панајотовић, а да у бројним извештајима тадашње комунистичке штампе о суђењу Каваји ниједном није споменуто његово име, иако је био главни сведок оптужбе.

Такође, сведоци су више пута видели Панајотовића у друштву југословенског вицеконзула у Чикагу Бранка Лакића, који је био координатор ДБ активности у САД-у. Откривено је да је „сиромашни емигрант“ Панајотовић одједном имао две куће у САД-у и да је градио трећу у родном Нишу. Све те информације довеле су до закључка да је Панајотовић био сарадник ДБ и да је сумњив у случају убиства Кашиковића.

Он је ушао у програм заштите сведока ФБИ након суђења Кавајиној групи.

Занимљиво је да су истраживачи више пута тражили од српске БИА досијеа Драгише Кашиковића и Богоја Панајотовића, али су добијали одговоре да не постоје. На захтев српске емиграције, ФБИ одговара да имају документа с увиђаја и нека сазнања о убицама, али да немају овлашћење да их дају.

Демократска српска емиграција је сумњала је да је мала Иванка Милошевић (9) убијена циљано, не само што је видела убице Кашиковића, већ и због породичног порекла. Њена мајка Драгица је рођака епископа Дионисија Миливојевића, који ју је прихватио у САД и водио рачуна о њој као родитељ.

Епископ је био оснивач заграничне српске цркве од 1963, и заједно је са Кашиковићем био предводник демонстрација против Броза када је долазио у седиште УН у Њујорку и када је први пут посетио званично САД 1963. Због тога је био мета комунистичког режима.

Драгиша Кашиковић једно од најугледнијих имена српске демократаске емиграције. Родио се у Хаџићима поред Сарајева 1932. а данас би, да је жив, био млађи од најстаријег политичара у Србији Драгољуба Мићуновића (91). Потиче из угледне српске породици из Требиња. Још је његов деда Никола Кашиковић био уредник “Босанске виле”, једног од најпознатијих српских часописа с краја 19. века.

Драгиша је због демократских уверења био избачен са Правног факултета у Београду. У Љубљани успева да настави студије, али га хапсе због покушаја да напусти СФРЈ и осуђују на осам месеци затвора. Док је још у земљи пише књиге за децу “Приче из зоолошког врта“ и “Насрадин хоџа“. Успева 1955. да се домогне Аустрије, где остаје две године. Са седам долара у џепу, стиже у САД. Школује се и истовремено учи енглески, немачки, француски и шпански језик до савршенства.

Постаје уредник емигрантског листа “Слобода“, гласила СНО, који је био пред гашењем, али му Кашиковић брзо враћа углед. Књижевни лист “Данас“ и сатирични лист “Чичак“ покренуо је 1963, а успешно је води радио програм СНО. Његова чувена књига афоризама “Партија те тужи, партија ти суди”, која је илегално дељена у СФРЈ, и данас је савремена.

Извор: сербиантимес

Подијели на друштвеним мрежама

Слични чланци

КОНАЧНО: Нова српска демократија одлучила да се поздрави са антисрпским “Вијестима”!

ЈАКОВ ЗАГОНЕТАН КАО СВЕТО: Грађани су рекли своје, шта – Бог те пита!

КУРТИ СВИРА ПО МОНТЕНЕГРИНСКИМ НОТАМА: Србија сања уједињење Срба и распад БИХ, Црне Горе и Косова*!

Друштвене мреже

Најчитанији чланци

dubrovnik-1

НИЈЕСМО ЗНАЛИ, А ТРЕБАЛО ЈЕ: Дубровачка бригада Југословенске Војске у Отаџбини, командант капетан др Нино Свилокос!

odstupanje-Zidani-most

ИДЕОЛОШКЕ МАГЛЕ: Четничко Антисрпство лидера странке испод цензуса!

bajo-stanisicu

ПОГИБИЈА ПУКОВНИКА БАЈА СТАНИШИЋА

radivoje

ИЗА СЦЕНЕ: Академик Радивоје Беровић – “Сјен српског Скадра”!

vranes

ВРАНЕШАНИ УПОЗОРАВАЈУ: Поједини медији на туђој несрећи скупљају политичке поене, Дарко и Јасмин нијесу се оглашавали када су Маџгаљи убијени!