Пише: Арно Гујон

Кад су ме припадници косовских обавештајних служби ухапсили 10. септембра 2018. и ставили у ћелију у виду прљавог контејнера на прелазу Мердаре, питао сам их зашто ме тако малтретирају. Одговорили су ми да је то зато што ширим просрпску пропаганду у свету и додали да је Косово независна држава. После тога су претили мени и мојој породици и забранили ми улазак на Косово и Метохију. Недавно је на свом фејсбук налогу, озлоглашени осуђени терориста Аљбин Курти написао да нисам добродошао у независно Косово, јер ширим пропаганду.

За њих је пропагандиста ко год говори о постојању српских енклава, ко год сведочи о кршењу основних људских права Срба, Рома, Горанаца и других неалбанаца који живе у нехуманим условима на Косову и Метохији. Ако им још конкретно помажете, онда вас означавају као екстремисту. Нисам, нажалост, једини у том кошу. Много већи и поштованији од мене се редовно суочавају са таквим оптужбама. Од Емира Кустурице, до Петера Хандкеа.

Временом сам се навикао на такве нападе албанских екстремиста и њихових моћних лобија. То траје већ 18 година. Заправо, од самог дана када сам основао хуманитарну организацију Солидарност за Косово и одлучио да организујем конвој хуманитарне помоћи за потлачене Србе из косовских енклава.

И данас се догодио исти политички напад. Још једном. Али данас сам повређенији него иначе. Зато желим да са вама поделим оно што мислим и осећам у овом тренутку.

Данас ме нису напали из Приштине, већ из Београда и Новог Сада. Нису ме напали на албанском језику, већ на српском. У два чланка координисано објављена на сајтовима Војса ( Воице ) и Балкан инсајта ( Балкан инсигхт ), оптужују ме да сам пропагандиста и екстремиста. Наглашавају да је Косово независна држава. Те чланке препуне лажи и инсинуација које прати наратив проалбанских медија одмах су почеле да преносе агенције и медији из Србије који сарађују са страним владама.

Чланци обилују насумичним набацивањем имена, година и бројки које нису повезане, или које просто не одговарају чињеницама, и одају утисак да читамо теорију завере, а не “истраживачки чланак”.

Аутор текста не може да сакрије очигледну мржњу према мени, па идеолошки напада све што сам у животу урадио. Помагати Србима у енклавама дефинише као пропаганду и екстремизам, оснивање “Иницијативе за наталитет и останак младих у Србији” је вид фашизма, док је моја изјава да је “наталитет проблем број један не само у Србији већ у целој Европи” расистичка…

Све увреде и лажи које су о мени и мом хуманитарном раду изнесене могу некако да претрпим, иако није пријатно читати такве ствари о себи. Али увреде на рачун Срба и српске дијаспоре које се “успут” провлаче превазилазе сваку меру и тежак су облик екстремистичке реторике.

Оправдавају НАТО бомбардовање Србије и српског народа уз флоскулу да је циљ било “спречавање ратних злочина које су чиниле српске снаге”. Тиме понављају западну пропаганду из 90-их која је спремала тамошњу јавност за рат. Последице те пропаганде су биле бомбе и осиромашени уранијум. Речи убијају брже од оружја и не смемо да дозволимо да се 23 године од агресије на нашу земљу пропаганда и историјски ревизионизам шире у нашој јавности.

Српска дијаспора, коју чине дивни људи из различитих друштвених група које сам у могућности боље да упознам од када сам, пре годину дана, постао директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, оптужена је да шири великосрпски национализам. Још горе, означена је као „фашистичка“ и „колаборацинистичка“:

(цитат остављам на латиници, у оригиналу) “Дијаспора која је током социјализма напустила нашу државу је практично била једини део српског народа који је отворено пропагирао великосрпски национализам у том периоду. Тај део дијаспоре, формиран након Другог светског рата од локалних колаборационистичких снага – четника и љотићеваца, наменио је себи улогу гласа српске дијаспоре у другој половини осамдесетих година у припремама за рат у Југославији. Они су се трудили да идеолошки трансформишу и онај део економске дијаспоре која је у социјализму одлазила на привремени рад у Европу са ког се никада није вратила“ .

Напади на мене и све што је у вези са мном, од хуманитарног рада до дијаспоре, неће ме поколебати да наставим да се тиме бавим. Посветио сам свој живот овој мисији, од својих 19 година до данас, и ни лажи, ни пропаганда не могу да утичу на моју челичну вољу, борићу се даље! На крају, желим да се захвалим свима вама који пратите мој рад свих ових година и пружате ми огромну подршку!