На Сретење Господње, 15. фебруара 2022. године, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, одслужена је Света литургија, којом је началствовао јереј Велимир Бугарин, уз саслужење протојереја-ставрофора Драгана Митровића и Далибора Милаковића, протојереја: Миладина Кнежевића, Предрага Шћепановића и протођакона Владимира Јарамаза.
У пастирском слову протојереј Предраг Шћепановић је истакао да је Христос једино ново под сунцем, који може истински човјека овјенчати срећом:
–Ко човјека може овјенчати срећом до Онај који је једино ново под сунцем – Богочовјек Исус Христос? То је Онај који је у четрдесети дан по свом рођењу и оваплоћењу, по свом доласку на Земљу донешен у Храм и тиме се испунило старо пророштво, да ће старац Симеон неће видјети смрти док не буде видио спасење роду људском, односно док не буде држао у наручју Богомладенца Христа. Ријеч срећа је изведена од ријечи сретење. Ако се сретнемо са човјеком то је судбоносни сусрет нашег живота. Тај и такав сусрет је имао и разбојник на крсту када је срео Христа са крвавим знојем и немоћног у коме ни апостоли не видјевше Бога, ипак овај разбојник Га препозна и спасе се, бесједио је прота Предраг.
Он је у даљем обраћању указао на многе велике и важне сусрете Бога и човјека:
,,Није ли Господ на дуду угледао и цариника Закхеја и спасао га, начинивши га апостолом Својим. Није ли и Марија Магдалина из које је Господ изагнао толико демона постала велика светитељка и велики апостол Цркве Божије? Зато браћо и сестре размислимо сваког дана да ли се срећемо са Господом, или се пак срећемо са земаљским идејама и заблудама овог свијета.”
Прота Предраг је подсјетио и на многе жртве и устанке којима су нама славни преци из рода нашега утабали пут слободе и мира, посебно наглашавајући примјер великог вожда Карађорђа.
–На овај дан славимо и оне дане страшне, када небеса простењаше од суза сиротиње раје и када након сјече кнезова Ваљевске нахије, велики вожд Карађорђе коме Његош посвети свој Горски Вијенац пред крстом проте Атанасија Буковичког на овај празник Сретења закле устанике. А овом велико српском устанку претходили су тридесет устанака. Нису ли битке и на Крусима и на Мартинићима управо биле увод у овај велики устанак? Није ли одавде са Жабљака Гаврило Шибалија био барјактар вожду Карађорђу? А зашто помињемо те јунаке? Зато што савремени човјек, браћо и сестре, има једну велику ману што мисли да све почиње од њега самог. Заборављамо да памтимо имена и дјела оних који су све дале да ово наше тло, ова наша земља сачува сјај, пркос и достојанство, закључује он.
Напослијетку, прота Предраг је подсјетио све пристуне да је празник Сретења и дан на који се упокојио Марко Миљанов Поповић.
–Данас се сјећамо и великог војводе Марка Миљанова Поповића који се на данашњи дан у Херцег Новом 1901. године упокојио. Велики је војвода Марко говорио да јунак човјеку коња води и да јунак никад не смије да стане на пут човјеку. Он је у тренутку свог упокојења рекао да као Куч умире срећан, али као Србин несрећан јер још не бјеше дошло ослобођење. Док се физички не ослободимо не можемо се ни духовно ослободити и док се духовно не ослободимо нећемо имати ни мисао о физичком ослобођењу. Нека нас сретање, сретење данашње сусретне са Богом, са Пресветом Богородицом, Светим Симеоном Богопримцем и свим светим Божијим изданцима, који су живјели за тај судбоносни сусрет људске душе са Богочовјеком Исусом Христом, поручио је протојереј Предраг Шћепановић.