Пише: Владимир Вуковић
Сретење је Господње. Ни један народ овај празник не слави тако торжествено као Срби. Ни један народ кроз историју на овај дан није чинио величанственије саборе као Срби. Много смо чега важног започињачи на овај дан али и завршавали многе национално важне послове.
Сви они Срби који су умакли сјечи кнезова на данашњи дан су на Сабору у Орашцу изабрали свог Вожда. Рождеством Првог српског устанка, под Карађорђевим вођством, омогућен је Васкрс Србије. Тврду вјеру и одлучност српских вођа тога времена за ослобођење Србије најбоље свједочи онај Часни Крст проте Атанасија (Антонијевића).
На Сретење 1835. смо као цивилизован народ подијелили власт у Србији на законодавну, извршну и судску, Уставом писаним руком Димитрија Давидовића. Тако су рецимо Срби у својој држави чл. 97 свим грађанима, ма које вјере били, осигурали слободу вјероисповијести, а свједочимо шта су нама као народу данас били спремни да ураде по овом питању у Црној Гори.
На Сретење 1909. је у Скопљу почела Прва скупштина Срба у Османском царству, на којој су своје представнике имали и Срби са територије данашње Црне Горе из Пљеваља, Бијелог Поља, Берана и Рожаја. Ово је историјска чињеница и за мишљење Срби са сјевера ЦГ тада нису ишли на Цетиње, него су имали своје.
Онога тренутка када смо престали да славимо Сретење као Дан државности и као Дан уставности Србије, да не би комплекс осјећали други народи у Краљевини СХС и Краљевини Југославији али и касније, онда је почело наше најјаче страдање као народа.
Због свега овога што сам поменуо и због свега онога што нисам поменуо а везано је за нас Србе и наше Сретење са Господом, кличем из свега гласа – НЕКА ТИ ЈЕ СРЕЋАН ДАН ДРЖАВНОСТИ СРБИЈО И НАЗДРАВЉЕ И СПАСЕЊЕ ПРАЗНИК МОЈ ВОЉЕНИ СРПСКИ РОДЕ!