Песму „Ђенерале Вељко“ посвећену команданту Посебних јединица српске полиције из Призрена Вељку Раденовићу објавили су акапела састав „Србски православни појци“ у сарадњи са музичким продуцентом Александром Софронијевићем, а музику и текст је написала Анастасија Костић, која је познавала овог хероја.

-Одувек сам желео да снимим песму о генералу Вељку Раденовићу, али из неког чудног разлога нисмо успели то да реализујемо. Сасвим случајно у разговору са Анастасијом сазнајем да је она написала песму о свом сународнику, о Вељку Раденовићу. На моје велико задовољство убрзо смо направили сарадњу и са Александром Софронијевићем који потписује аранжман и продукцију’’, рекао је Марко Качаревић, оснивач састава „Србски православни појци, који се бави очувањем српске традиционалне музике.

Качаревић истиче важност ове песме јер на тај начин, каже, чувамо и штитимо од заборава како Вељка Раденовића, али и остале хероје српског народа. После десет година од смрти капетана Раденовића, реализована је песма и спот у моменту када је одлучено да ђенерал Вељко буде постхумно одликован на Сретење.

Прво обележје Вељку Раденовићу (1955-2012), славном „ђенералу“, како су га често звали саборци и поштоваоци, биће подигнуто у Крушевцу, у близини популарног парка и на само стотинак метара од породичне куће Раденовићевих потомака, а биће откривен на посебној церемонији 24. марта, симболично на дан почетка НАТО агресије.

Године 1998. Ораховац је ослобођен захваљујући официру српске полиције Вељку Раденовићу, у народу познатијем као Ђенерал. Командовао је Посебном јединицом полиције у Призрену све до повлачења српских снага 1999. године. Прославио се ослобађањем Ораховца 1998. године када су албански терористи неколико дана држали Ораховчане као таоце. Својом храброшћу лично се истакао у одбрани и ослобађању талаца од терориста. Колико је овај човек био храбар највише илуструје чињеница да, као дијабетичар, није смео да се излаже стресним ситуацијама, али се на то није обазирао.

Није имао чин генерала, био је потпуковник, али су га и саборци, као и народ који је ослобађао, сматрали ђенералом, и тако су га звали. Умро је у Крушевцу, у 57. години, а сахрањен је на Новом гробљу без државних почасти.