Како пораст подршке десници у Француској може утицати на председничке изборе у тој земљи питање је које се намеће након истраживања јавног мњења које показује да је број Француза који подржавају политичку десницу значајно порастао у последњих пет година. Наиме, резултати истраживања „ОпинионВеја”, спроведеног у периоду од 23. децембра 2021. до 10. јануара 2022. године, показују да се 32 посто анкетираних изјаснило да подржава десницу, а 11 посто екстремну десницу. То је значајан пораст у односу на слично истраживање које је спроведено у децембру 2017. године, када се 26 посто анкетираних изјаснило да су симпатизери деснице, а 7 посто екстремне деснице, пише РТ.

Пораст подршке десници

Према речима истраживача Института за политичке студије Душана Гујаничића, тренд подршке десници у Француској присутан је најмање последњих десетак година, а проценти су чак и нешто изразитији од ових приказаних у истраживању.

Разлоге оваквих тенденција наш саговорник види пре свега у друштвеној реалности коју широке народне масе у тој земљи живе годинама, а што се превасходно односи на старе теме у француском политичком животу – превелику имиграцију и осећај несигурности у самој земљи.
Како каже, у том контексту је важно нагласити и да се у Француској јавна реч значајно ослободила у односу на период од пре, на пример, двадесет година и тадашњих председничких избора. Тада је, у тренутку када су многе теме још увек биле табу у Француској, а цензура и аутоцензура су у великој мери владале у медијима, Жан-Мари Ле Пен на изненађујући начин ушао у други круг.
„Данас се, међутим, о многим темама може много слободније говорити, па је до широких народних маса и успео да допре тај степен увиђања конкретних проблема попут превеликог броја имиграната у земљи и константног осећаја несигурности, поготово у великим градовима и предграђима, што опет са собом повлачи и низ економских и социјалних проблема“, наводи Гујаничић.

Кандидати левице на изборима – аутсајдери

Тај процес, како каже, траје већ двоцифрен број година и могао би бити капитализован на наредним изборима.

„Важан индикатор у том смислу је чињеница да се на априлским председничким изборима кандидати левице по први пут појављују као апсолутни аутсајдери, људи који немају апсолутно никакву шансу не да победе, него ни да уђу у други круг. Према свим анкетама тренутно најјачи кандидат левице би могао освојити тек можда неких десетак процената. Примера ради Жан Лик Меланшон који је на последњим изборима имао чак завидан број гласова сада не може поновити тај резултат. Мислим да је његова политичка звезда прошла свој врхунац, а сви остали кандидати левице, којих за сада има троје или четворо укључујући и градоначелницу Париза, крећу се у домену једноцифрених процената“, објашњава наш саговорник.

Специфичност избора који се очекују, истиче Гујаничић, биће у томе да ће такозвана „тврда“ десница имати два кандидата – већ добро познату Марин Ле Пен и Ерика Земура, политичку звезду у успону.

„Ерик Земур је познати публициста и новинар, човек широке опште културе и без длаке на језику, који гаји доста провокативне ставове по многим питањима, али је и често у праву у смислу „дијагнозе“ неких друштвених питања или стања. Дакле, тврда десница ће имати два јака кандидата, док ће класична десница, конзервативци односно десни центар имати Валери Пекрес као свог кандидата. Ту је наравно и актуелни председник Емануел Макрон, па будућег победника треба тражити међу та четири кандидата, док ништа лево од центра овог пута нема шансе да победи“, напомиње Гујаничић.

Двострука кандидатура са „тврде“ деснице – предност или мана

Међутим, како додаје, кандидатура Ерика Земура са собом носи опасност да Марин Ле Пен не уђе у други круг, јер њих двоје претендују на исто или јако слично бирачко тело.

„Они деле углавном сличне вредности и ставове по читавом низу питања па остаје да се види да ли двострука кандидатура са „тврде“ деснице може да угрози њихов очекивани улазак у други круг, будући да се у претходна два изборна циклуса Марин Ле Пен редовно појављивала у другом кругу“, каже саговорник Спутњика.

За Француску је, подсећа Гујаничић, карактеристично то што је на великом броју избора да сада долазило до ситуације да се, када неко од кандидата „тврде“ деснице уђе у други круг, створи оно што неки Французи зову „санитарни кордон“, односно да се сви уједине против тог кандидата, па чак и они који не симпатишу кандидата власти или актуелног председника.

„То је био случај са Жаком Шираком 2002. године који је тада победио Жан-Мари Ле Пена, као и са Емануелом Макроном на прошлим изборима који је у другом кругу победио Марин Ле Пен. Дакле, постоји могућност да се тако нешто понови и сада, али остаје да се види докле у Француској та логика „санитарног кордона“ или „републиканског фронта“ против кандидата“тврде“ деснице може да функционише, с обзиром на то да је у добром делу француског народа незадовољство прилично изражено“, указује Душан Гујаничић.

Анкета спроведена уочи председничких избора 10. априла такође је открила да 39 одсто становништва подржава „моћног човека“ који као шеф државе „не мора да брине о парламенту или изборима“. 27 посто анкетираних сматра да је војна хунта добар облик власти, док је само 17% учесника анкете признало да подржава лево крило, а само 6% екстремну левицу. 14 процената себе назива центристима, а 20 процената од 10.566 испитаника не повезује се ни са каквим политичким опредељењима.

Извор: Спутњик (Сандра Черин)