Аутор: Милијана БАЛЕТИЋ
СЕЋАМ се, још као мала, да се у Црној Гори, за некога ко може да те не трепнувши у очи гледа и при томе бескрупулозно лаже, говорило – „има печене очи“! Е – „печенијих“ од Дританових – ретко сам гледала! Али, није то баш ни за тако једнострано дефинисање.
Посматрајући тај феномен са ове наше несрећне располућене стране на Србе и Црногорце – јесте тако. Међутим – Дритан је, са аспекта свога народа – узор мудрог патриотизма са којим и нису нешто били обдарени, колико ја знам историју. Ево, сад је и код српског патријарха у Београд иша’ (?!) – ваљда да тражи подршку за мањинску владу с Милом, миловцима и мањинама – а, што друго?!
Браво, Дритане! Тако се гине за пројекат свога рода и Велику Албанију!
Ја бих сад овде најрадије преписала моју колумну од 29. октобра 2021. у којој је цела последња трећина посвећена Дритану. Али, да се нашалим, куд сад да себе цитирам, па ко хоће може да упише на претраживачу – Милијана Балетић: Албанија до Сарајева – и све то прочита! А ја, овде, да се мало и других дотакнем.
Јер, није ту само Дритан „колоритна“ личност. Ево видимо, откада се „отворио поклопац“ над тамошњом ситуацијом – ни „нос у шаке“ човека спасити не може!
Мада, сва еуфорија среће „рушења“ Милове брозоморне владавине – начета је јавно први дан док је народ још слави. Оно што је било под маском, а касније се видело да је темељ очувања „срушеног“ режима, јесте циљано наопако састављена Влада – и то на инсистирање Абазовића – да искључиво буде експертска, лише њега који је тамо био једини политичар! Е, сад ова друга, мањинска, коју опет он предлаже, а Мило подржава – није више експертска – политичка је?! То – Дритане! Моме дивљењу умешности твојих ментора и тебе, краја нема!
Међутим, како се „власи не би сетили“ – ту је и Србин – челник СНП-а Владимир Јоковић! Јер, није исто када један Албанац одлучује на штету Срба или када му припомогне Србин!
Јоковић му овде у подршци мањинској Влади дође ради анестезирања народа – да се не пробуди док разни „Абазовићи“ не приведу посао крају. Дебело га је препоручило и то што је његов СНП и део коалиције „За будућност Црне Горе“ коју је предводио садашњи премијер Здравко Кривокапић на изборима када је „срушен“ претходни режим.
Али, истине ради – од 21 одбора СНП-а у Црној Гори, само два су подржала овај српско-албански брак! Мада – челник је челник…
А, тек, кад се сетим како је професор-машинац био поносан на Дритана, како га је подржава’, како је задовољно јахао у грађанистичким кочијама по облацима, док је Абазовић чврсто на земљи „возио“ свој програм ка циљу – која је то трагикомедија!
Па, љубав, безгранично поверење и табанање по западњачким амбасадама! Па, она увереност којом је зрачио – да је чист пријатељ сваки амбасадор који га са осмехом у „добродошлици“ прими, испрати покаже му правац којим ће најпре и најсигурније „стићи кући“! Ма – све који су се о његову посету отимали – сами анђели чувари Црне Горе – њему, и због њега – су их послали!
Мислио је, ваљда, да ће – показујући им вољу да им испуни захтеве, западњаци имати меру у захтевању. Да ће – жртвујући „капиталца“, врсног правника и министра Лепосавића – имати загарантован кредит и њихову милост…
Не раде они то у тако фином маниру, професоре, да би после делили „кредите“, него опипавају да виде колико је и је ли тврдо, како би знали којом брзином и начином да испостављају следеће захтеве. Ја и не знам да је остала иједна жеља да им ниси испунио. Све до оног устоличења митрополита Јоаникија, где је главни саботер био Дритан са безбедносним ресором који си му поверио! Ту, што би рекли Немци, наста – курцшлус!
Мени је та љубав према западњацима, рецимо, од Медојевића – потпуно очекивана. Али, господине професоре,неко ко љуби руку митрополиту СПЦ – то ради или из односа према вери и своме српскоме роду – или у камуфлажи издајника! Мени си, можда се варам, деловао да припадаш првима! Ако јеси – откуд онда такво виђење улоге коју си добио?!
Мали смо ми, професоре, да се, када се неком промишљу нађемо на челу свога рода, боримо за све народе овога света, а свој – кажњавамо! Од нас се тражи да се, на првом месту, за свој народ боримо!
Не само од нас, од свих се то тражи. Зато нас народ и бира! Има ко ће за остале.
Што не научисте нешто од Дритана?!
Не знам јеси ли приметио – ако си се икада и удубљивао у историју народа и држава – грађанизам је лаж! То је мудра флоскула испод које се спроводе интереси свога народа, а не дефиниција из машинства, која се буквално примењује!
Мени је овде „загонетан“ и овај читав „колоплет“ око Медојевића, који је, од старта, врхунски одрадио задатак. Крвнички те рушио и – приказивао као највеће зло које је икад Црну Гору задесило! У тој градацији зла – Мило ти није био ни примаћ’!
Ево сада, кад митрополита Амфилохија више нема, што би рекао народ „мртва уста не говоре“, чусмо од Медојевића на Јутарњем програму Хепи ТВ 25. јануара да је нулта тачка тренутнога зла настала: „Нажалост, погрешним процјенама дјелова Цркве који су Дритана увели у Владу. Дакле, у Владу Дритана није увео амерички амбасадор нити америчка амбасада него митрополит Амфилохије лично. И та погрешна процјена цркве да има потребу да се мијеша у унутрашње политичке процесе и то да се мијеша на погрешан начин…“!
Браво! А ја, наивна, мислила да западњаци – који су иначе ментори на Балкану свима који су против Срба – све будно прате, вуку конце и одлучују!
Ето како необавештен човек може да погреши!
Тек се сад разаветих! Ма, какви они и њихове амбасаде, поготово америчка, британска, немачка… – за све ово нам је крива СПЦ! То, Медојевићу!
И, сад ће – теби Црногорцу – да „погрешном политиком“ србује неписмени и у историју Црне Горе и српства неупућени Амфилохије! Један незнавени, случајно залутали у Цетињском манастиру коме никад нико, откад им се траг закопа’, није био ништа друго до Србин! И још Морачанин поред манастира Морача којега су подигли Немањићи. Он ће да потеже историју и корен народу у миленијум уназад, где више ни једнога живога створа који би то посведочио – лише цркава, манастира, старих књига и записа – нема! Па ће такво његово српство да победи ово млађахно црногорство, где имамо на хиљаде још живих сведока који памте сами настанак и могу, ако затреба, Медојевићево црногорство, или Милово, или Драгињино, или Мирашево, или… – одбранит, кад им се год прасне, пред унијатском правдом несрећне Црне!
Слушајући Медојевића, освежих и ја своје памћење о његовом успону у политичкој каријери. Он се похвали, а ја се присетих, како се жестоко залагао и да ујаше обојена револуција под квислингом Ђинђићем у Србију, коју су 5. октобра запалили, бацили на колена, опљачкали, девастирали, похапсили све који су се за Србе и српство борили, предали на тацни својим газдама у Хаг, а све за тероризам осуђене Шиптаре с КосМета пустили на слободу – и онда се, пуних џепова, негде по својим рупама ко пацови размилели!
Подсети ме и да је био главни саборац ЦИЈ-инога Ескобара ’90-тих! И Сороша! Пофали се и да је 4 пута био у централи НАТО-а, и крвнички се залагао да нам Црна уђе у НАТО-окупацију, и…! БНД није помиња’, а ја се, као новинар, сећам да је био и њихова узданица, је ли сад – не знам!
У ратовима ’90-тих био је и заговорник против агресора – а агресори су, нормално, били Срби – који су све пред собом уништавали, бомбардовали и рушили. Међутим, код њега се, каже, нешто окренуло, те не подржа НАТО-агресију на своју државу и тако изгуби код њих позицију број један, коју је – заслужено стекао.
Сад, јес да сам ја наивна, али, колико знам – такви се не испуштају тек онако. Увек се нађе покоји „послић“ који они могу одрадити. Иначе, што би, и то баш он, и сада био позиван и у амерички Конгрес и на разне друге адресе пријатељских нам западњака, о чему нам се – видно поносан на себе због тога – похвали?!
Да не буде све тако отужно, ту је и – умирујућа порука: „За нас је једино важно да имамо подршку својих бирача и зато нијесу успјели да сломе ДФ“. Ма, иди – охрабрујуће до бола!
Е, то су вам, господо, скраћенице, коалиције и политика. У та два слова – “ДФ“ – нису само они који се позивају на Његоша и Његошеву Црну Гору – у њих стају и цео Медојевић и његов Покрет за промјене, чија је посланица Бранка Бошњак, између осталог, гласала и за Резолуцију о геноцидним Србима у Сребреници! Наравно, није она једина из та „два слова“ која је гласала – и за то, и за, штошта, друго.
Сад, није ни да ја хоћу да преваспитавам Медојевића и „Медојевиће“. Не можемо бити ни сви исти ни исто хтети. Нити тражим идеално. Далеко смо ми од тога. Али, зар опет, и докле (?!) – иста она ситуација о којој и Његош пева: „А ја што ћу, али са киме ћу…, сирак тужни без нигђе никога… Моје племе сном мртвијем спава, суза моја нема родитеља… у ад ми се свијет претворио… О, кукавно Српство угашено, зла надживљех твоја сваколика, а с најгорим хоћу да се борим“!
