У сусрет Савиндану 27. јануара, у Цркви Светог Николе у Котору и ове године одржана је традиционална Светосавска академија. У складу са мјерама за сузбијање епидемије коронавируса, био је омогућем редукован број посјетилаца, а због болести диригента Михајла Лазаревића, синоћ је наступио омладински хор под диригентском палицом Иване Кривокапић, који је на одушевљење публике показао да је доследан наследник старије поставе.

Након што су отпјевали чувену которску химну СПД Јединство, „О српска млада невина чеда”, коју је на ријечи проте Јована Сундечића компоновао Ђовани Салгети (1814 -1865) и која је старија од званичне Мокрањчеве, присутнима се обратио Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.

–Светога Саву прослављамо и као велику личност Средњега вијека која је извшила велики утицај на све слојеве друштва и на нашу књижевност, умјетност, стваралаштво. Прослављамо га као личност која је завела ред и поредак и оплеменила српску средњевјековну државу са свим највећим достигнућима духа тога времена. Прослављамо га као великог ктитора, задужбинара, али највише као оснивача Српске аутокефалне Жичке архиепископије, у оквиру које је основао Зетску епископију, која је касније постала митрополија, а из ње израсла данашња Митрополија црногорско-приморска, казао је Митрополит Јоаникије.

Осврнувши се на осам вјекова плодова које је дала Митрополија црногорско-приморска у оквиру Српске православне цркве, Митрополит је говорио и о томе како се може видјети и „колики је значај самог дјела Светога Саве, колика је његова далековидост и како је све оно што је он као божји човјек започео, основао, уредио, како се све то преточило у живот, имало снагу да напредује, да цвјета и да доноси велике плодове“.

–Чули сте ових дана како ни по коју цијену вјеронаука не би смјела да се врати у школе „пошто је вјеронаука догма и нема критичког мишљења“. Исто тако свештена лица, без обзира што имају одређене референце, научна звања не смију бити нигдје, ниукаквим образовним институцијама, „јер они проповиједају догму“, а тобож наука мора по сваку цијену да се бави критичким мишљењем. И они су ти, који тако говоре, заступници Боже драги, критичког мишљења. Али, да погледамо да ли неко, ко не познаје хришћанство, ко не познаје нашу вјеру, ко не познаје и не уважава огромни културни допринос који је дала наша вјера нашем народу у свим сферама живота, од умјетности до обичаја, до етике и заправо до свих области живота, како тај може разумјети нашу књижевност, традицију, наше културно наслеђе, без познавања вјере? То је просто немогуће. Наравно, таква мишљења и критике, које ових дана доживљавамо, да је вјеронаука догма, да свештеник проповиједа догму, искривљују и само значење догме. Догма уопште није нешто негативно у изворном значењу, казао је митрополит.

Овакав став, додао је, опскурна је догма наслијеђена из комунистичких времена, из једне наказне идеологије која је направила много штете и од чега наши људи никако да се ослободе.

–Пошто је Свети Сава човјек вјере, човјек духа, културе, умјетности, велики стваралац и ако поштујемо његово дјело, онда је нормално да поштујемо и вјеронауку и свештенослужбу, које је Свети Сава био и носилац, као Божији човјек, као Христов апостол и као творац наше Цркве. Као онај који је оплеменио и наш народ и културу, ушао у душу нашег народа. Па не можемо проћи нигдје кроз српске земље, а посебно кроз Црну Гору, да свуда не наиђемо на нека знамења, посебно у нашим црквама , али и у многим топонимима, обичајима, који свједоче о томе колико је наш српски православни народ срастао са духом Светога Саве. Зато је значајно да се сваке године уочи, на Савиндан и послије празника Светога Саве, у име његово сабирамо, чујемо ову нашу дјецу, чујемо мудру и паметну ријеч од наших научника и стваралаца, као што то имамо у свим нашим крајевима гдје славимо Светога Саву. Свима на здравље празник и на многаја љета, поручио је између осталог митрополит Јоаникије.