Пише: Саша Недељковић, лан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Краљ Александар подржавао је Савез Сокола. Пре шестојануарске диктатуре 1929, доказао је своју подршку поклоном мача за победнике на  Видовданским соколским  међуслетским такмичењима у Кошутњаку 1925.

Београд је на посебно свечан начин прославио Видовдан 1925. Прослава је увеличана соколским приредбама. Међуслетске утакмице  одржане су први пут као Видовданска соколска приредба два дана у Кошутњаку 1925. Соколи су хтели Београђанима да  покажу, каква је  соколска организација која делује у Југославији.  Такође хтели су да виде какав је одзив код грађана Београда на прву већу соколску приредбу у Београду. Београдска соколска жупа до тада није приредила већи соколски наступ. У Кошутњаку је био постављен логор са шаторима, где су мушки чланови ноћили. Због јаке кише шатори нису издржали, па су морали да  преноће у гимназији, која је на брзину спремљена. Готово сви трамваји су били на прузи у правцу Топчидера. На путу се у смеру Кошутњака мицала колона аутомобила и кола око два километра дуга и то у оба правца. Упркос гужви шофери и кочијаши слушали су наређења полиције. За учеснике приредбе била је импровизована кухиња у близини вежбалишта. За такмичења се  пријавило 780 вежбача, који су почели са утакмицама у суботу 27. јуна 1925. У видовданској цркви одржан је помен косовским херојима, а над Београдом кружило је 10 авиона, који су бацали летке. У поворци били су коњица са фанфаром, војна музика, соколске заставе, старешинство Савеза и жупе, чешки и пољски гости и Руси. Сем чланова и чланица у одори, наступао је мушки и женски нараштај. Поворка се кретала Карађорђевом улицом крај Калемегдана затим по Теразијама до Славије и до Народне скупштине  … .

Све улице су биле пуне грађана који су бурно поздрављали соколе.  Одржана је јавна вежба у Кошутњаку. Отворила су је мушка и женска деца из Београда, њих 132 у скупним простим вежбама. Потом је женски нараштај изводио вежбе. Наступили су чланови на справама. Мушка и женска деца изводила су вежбе са лоптама и игре. Мушки нараштај изводио је вежбе у оделима. Наступило је 200 чланица и 338 чланова. Масе народа које нису добиле место на вежбалишту, сместиле се по околним брдашцима све до рубова шуме. На железничкој прузи до вежбалишта стајао је дуги ред возова, а њихови кровови су били крцати гледаоцима. Било је присутно око 24.000 гледалаца, међу којима министри Прибичевић, Ђуричић, Стојадиновић, Трифковић и генерал Трифуновић. Као заступник двора био је адмирал Прица. Присуствовали су  патријарх Димитрије, део дипломатског кора, заступници Народне скупштине, … После вежби певало је Академско певачко друштво Обилић а чланови Народног позоришта су на импровизованој позорници изводили Мајку Југовића. Забава је трајала до у касну ноћ.  У хотелу Бристол био је банкет за госте и заступнике појединих соколских жупа. Од Чешких сокола су били Ваничек, Степанек, Билек и сестра Махалова. Од Руса  Манакин, од Пољака гроф Замојски и сви чланови старешинства Ј.С.С.   (1)

За међуслетска такмичења које је Ј.С.С. одржао на Видовдан 1925.  краљ је дао  прелазан дар који је прво назван „Душанов мач”. На балчаку дршке мача са једне стране писало је „Александар I”, а са друге „Видовдан 1925”. Мач је био украшен драгуљима. Замисао и пројекат за израду мача дао је Ђорђе Чарапић, секретар канцеларије краљевих ордена. (2) У правилнику о „мачу краља Александра“  истакнуто је :  „… Александар цјенећи родољубни рад Соколства, нашао се побуђен да, приликом првих соколских међуслетских утакмица, одржаних о Видовдану 1925. год. подари члановима Југославенског Соколског Савеза Краљевине СХС, који стоји  под  високом његовом заштитом, видно одликовање и то оделењу које покаже најбољи успјех према прописима великог соколског учитеља дра Мирослава Тирша. 2. То видно одликовање је мач, који носи име :  „Мач Краља Александра”. Мач је био дужине 116 цм. Балчак је био позлачен и украшен дијамантима и драгим камењем. Краљ је мислио да прво да  штит а онда се определио за мач.

Свечаност предаје мача била је одржана у Народном позоришту у Београду 11 априла 1926.   Позориште је било препуно, па су ложе и ходници били начичкани публиком. Били су присутни министри, политичари, посланици, генерали, адмирал, старешинство ЈСС,  представници сокола из Загреба, Љубљане, Тузле, Новог Сада, Бечкерека, Земуна, Пазове, Ћуприје, Крагујевца, … . Сала је била украшена  соколским заставама. Академију је отворио Момир Коруновић, старешина београдског сокола. Када је завршио свој говор и када је оркестар краљеве гарде свирао соколску корачницу у краљевску ложу ушао краљ је са својом пратњом.  Изведене су вежбе а женски нараштај извео је народне плесове. Краљ је позвао у салон заступнике ЈСС. У присуству председника владе Узуновића и осталих министара краљ је предао мач старешини ЈСС  брату Ганглу.  Краљ је изјавио задовољство са соколским радом. Мач је био пренесен на позорницу. На средини позорнице, на посебном постаменту лежао је краљев мач. Око мача биле су соколске заставе, старешинство Савеза, победничка екипа, као и велики број соколске деце, нараштаја и чланова у својим одорама. Е. Ганг се са позорнице обратио краљу и захвалио се на великом дару. Истакао је : „Ми смо, остајемо  и бити ћемо Југословенски Соколи, али ми тежимо и јединству словенског Сјевера са словенским Југом. Ми нећемо никада и ничим потамнити сјај овога мача. Можемо га потамнити само крвљу својом, ако то буде захтјевала част отаџбине и Краља.” Затим је уз буран пљесак присутних позвао соколе да положе заклетву. Одликовани одео пришао је и положивши десницу на мач изговорио : „Заклињемо се Краљу, Народу и Домовини, да ћемо остати увијек вјерни и у добру и у злу, и у животу и у смрти”. После су се наставиле вежбе. Загребачко Соколско друштво I је своју вежбу на захтев публике морало поновити.  (3)

Соколи су издали разгледницу са соколом који држи у руци мач краља Александра. За соколе је дар краља био изузетно значајан. Соколи су у књигама и штампи   касније писали о такмичењима у Кошутњаку. „Југословенски соколски календар” и „Соколски Зборник” писали су о такмичењима и мачу. (4) „Братство” гласник Соколске жупе  Осијек писао је да су соколска друштва наставила  да се  такмиче за  „Краљев мач” у међужупским утакмицама Савеза Сокола. (5) У Гласнику Соколске жупе Београд  „Око соколово”  у чланку „Мач Краља Александра I.” истицало се да је  ценећи напоре сокола за очувањем јединства државе, Краљ Александар подарио  је соколима витешки мач. Мач је био израђен по скици старог сокола Ђорђа Чарапића, по узору мача Душана Силног. На обема странама мача био је натпис : Александар I Видовдан 1925 г. Натпис је био написан ћирилицом и латиницом. Соколи су одржавали утакмице за краљев мач. На првим међуслетским утакмицама одржаним о Видовдану 1925. у Београду победила је врста Соколског друштва Љубљана-Матица.  (6)

На међуслетским утакмицама ЈСС у Београду наступили су први пут као самостална соколска организација  „Крајевна Свеза руског соколства у Краљевини СХС”. Најбоља су била руска соколска друштва из Београда и Земуна. На Видовдан сви руски соколи учествовали су у простим вежбама, а одио Сокола кримског кадетског корпуса изводио је вежбе на ручама. Наступала су и руска деца. Учествовање на међуслетским утакмицама искористили су руски соколи да се састану. Било их је из свих крајева Југославије. Пред београдском столном црквом одржали су 28. јуна збор. Поздравио их је староста руског Сокола у Југославији генерал Пољански, који је истакао пожртвовани рад и велико значење руске тробојнице за соколску идеју. Изручио је старости руског сокола у Загребу Манакину руску заставу. Након свечаности ишли су руски соколи са својом заставом и музиком кримског кадетског збора  на стадион. (7)  Соколи су били незадовољни влашћу која је дошла после смрти краља Александра и сећање на краља и његов мач подизало је морал. Са избијањем Другог светског рата  Савезу Сокола је сећање на краља Александра и његов дар послужило за дизање морала њиховог чланства у тешким временима и припреми за одбрану земље. Заседање пленума Савезне управе у свечаној дворани Савеза Сокола 9 јуна 1940, отворено је заклетвом свих чланова управе, положеном у духу соколске приправности и народно-одбрамбеног рада, којом су се заветовали, да ће све дужности вршити најсавесније и неустрашиво, ма каква им опасност претила, и ма какве тешкоће наишле, за њих или за целину. Заклетва је положена у историјској дворани у којој је проглашено уједињење 1918. У дну дворане, изнад председничког стола, била је постављена велика слика краља Петра II, а под њом попрсје краља Александра, окићени државним заставама и цвећем. Док су сви учесници седнице стајали, ушао је у дворану барјактар, са савезном соколском заставом, а за њим савезни начелник Ковач, носећи краљев мач, дар краља Александра, за победнике на савезним утакмицама. У свом говору Белајчић је истакао сву озбијност времена, у којем су живели и императивну потребу решености сваког сокола, стави у службу отаџбине, и да се посвети њеној одбрани. Први се заклео др. В. Белајчић, положивши руку на краљев мач, а затим је пољубио савезну заставу. После тога, су положили заклетву, скупно, остали чланови пленума. Полагали су руку на краљев мач и љубили заставу. (8)

Краљ Александар подржавао је Соколски покрет. Пре шестојануарске диктатуре 1929, доказао је своју подршку поклоном мача за победнике на Видовданским соколским  међуслетским такмичењима у Кошутњаку 1925. Међуслетске утакмице Ј.С.С. одржане су први пут у Београду као Видовданска соколска такмичења два дана у Кошутњаку 1925. Соколи су хтели становништву Београда да покажу, какви су ти Соколи који  делују у Југославији. Такође су хтели да виде какав је одзив код грађана Београда на прву већу соколску приредбу у Београду. Београдска соколска жупа до тада није приредила већи соколски наступ. Београђани су са одушевљењем поздравили  ту прву соколску приредбу у Београду.  Соколи су били незадовољни  влашћу која је дошла после смрти краља Александра  и сећање на краља и његов  поклон подизало је морал њиховог чланства и оних који су сарађивали са  соколима. То им је било још важније у тешким временима почетка Другог светског рата  и  у припремама за одбрану земље.   

Напомене :

1. Анте Брозовић, „Видовданска соколска приредба у Београду”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, Аугуст-Септембер 1925, бр. 8 и 9, стр. 166-169;
2. „Наш краљ Соколству”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јануар-фебруар 1926, бр. 1 и 2, стр. 32;
3. аб, „Мач Краља Александра”,  „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, мај 1926, бр. 5, стр. 91, 92;
4. Уредио Анте Брозовић, „Соколски Зборник, I, “, Београд, 1934, стр. 233;   Др. Рико Фукс, „Десет година Југословенског соколског савеза”, „Југословенски соколски календар, 1930, Љубљана 1929, стр. 73;;
5. Јосип Богнер, Осијек, „Међужупске утакмице”, „Братство”, Осијек, 15 октобра 1938, бр. 10, стр. 196;
6. „Мач Краља Александра I.”, „Око соколово”, Београд, 19, 21, 22 јуна 1937, бр.7, стр. 161;
7. „Успеси Руског соколства”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, Аугуст-Септембер 1925, бр. 8 и 9, стр. 186;
8. „На седници пленума управе Савеза сокола К.Ј. донети важни закључци за соколски рад”, „Соколски гласник”, Београд,14 јуни 1940, бр. 24, стр. 3, 4;