Демократски фронт није партнер Вашингтона, поручио је за Глас Америке замјеник помоћника америчког државног секретара и специјални изасланик за регион Габријел Ескобар.
У Црној Гори и даље постоје дубоке подјеле, тензије између владајуће коалиције и опозиције, али и тензије унутар саме владајуће коалиције. На питање шта види као рјешење политичке нестабилности у Црној Гори, која утиче и на њен напредак ка чланству у Европској унији, Ескобар истиче да није на Сједињеним Државама да рјешавају тензије и проблеме владајуће коалиције унутар једне чланице НАТО-а.
–Међутим, јасно смо ставили до знања шта очекујемо, да се надамо се да ће Црна Гора остати западно оријентисана земља, чврста чланица НАТО-а и да ће наставити да напредује на путу ка чланству у Европској унији. Јасно смо ставили до знања да не сматрамо да све странке у политичком спектру испуњавају те критеријуме. Али у међувремену, жељели бисмо да наставе у том правцу. Још једна компликација је што такође сматрамо да они треба да раде веома напорно у борби против корупције. То су наша очекивања. А како ц́е ријешити текуц́у кризу, заиста зависи и од лидера земље и од гласача, наводи Ескобар.
На црногорским лидерима је, наводи, да донесу одлуку о томе ли ће бити мањинске владе.
–А што се тиче Демократског фронта, он се показао као неко ко изазива подјеле, подстиче етничке тензије, стално блокира реформе у парламенту и тиме блокира пут ка Европи. Такође је у прошлости био веома против НАТО-а и није био од помоћи својим изјавама о Косову. Тако да не вјерујем да се то промијенило и не сматрамо их одговарајућим партнером, поручује Ескобар.
Њега највише забрињава корупција на Балкану.
–Корупција је заиста разлог због којег многе земље нису оствариле већи напредак. То је такође разлог што дјелови региона имају демографске проблеме. Тако да морам да будем искрен, кад год сретнем људе у дијаспори, велики број људи који напуштају регион не одлазе због етничких проблема. Не одлазе јер не желе да живе у мултиетничким државама. Одлазе јер немају прилику за адекватну економску будуцћност без коруптивних веза. Дакле, то је проблем број један са којим се Балкан суочава и такође највећи изазов за довођење страних директних инвестиција у регион, наводи Ескобар.
Једно од средстава које је америчка администрација користила током протекле године у борби против корупције су санкције – против Милорада Додика, члана предсједништва БИХ и још двојице босанских званичника, затим против Милана Радоичића и Звонка Веселиновића на Косову. Ескобар открива да ли ће се на списку санкционисаних наћи још званичника, политичара и њихових сарадника из региона.
–Као што сам раније рекао, не желим да људи мисле да се Сједињене Државе ангажују у региону првенствено кроз санкције. Имамо много могућности да унаприједимо агенду наших партнера, да унаприједимо агенду људи који заиста заступају тежње својих народа. Рекао бих да је у великој мјери тежња тих људи да живе у земљама које су ослобођене корупције и приближавају се Европи. То је оно што људи у региону у великој мјери желе. Међутим, ова администрација је веома посвећена борби против корупције и једно од средстава у тој борби су ове санкције. И могу рећи ДА, биће их још, али то неће бити примарно средство нашег ангажмана. Уз то, такође морам да појасним да ове санкције нису усмјерене на земље. Нису усмјерене на одређене народе. Усмјерене су на појединце који су дубоко умијешани у корупцију, поручује Ескобар.
