Савез Срба из Црне Горе огласио се поводом њиховог документарног филма “Бранили смо светиње”.

Савез Срба из Црне Горе који дјелује у Србији и Републици Српској је снимио филм о једном од најважнијих догађаја у Црној Гори у последњих сто година и, по логици ствари, тражио је виђење тог догађаја од његових учесника и свједока. Циљ није био да се афирмише било која странка, него да се предочи истина о тако важном историјском догађају, кроз сјећање његових најважнијих актера.

“Филм „Бранили смо светиње“ је у суштини документарни филм, а са документима се не полемише. Поготово се не полемише са филмским документима. Зато документарни филм има своју трајну и посебну тежину. Документ је истина, а истина је једна, и може да трпи сва искушења. Сцене из Скупштине Црне Горе су документ снимљен службено и од стране учесника, што му још више доприноси на вјеродостојности. Сцене рушења засиједања Скупштине од стране ДФ-а су документарне и могу користити у разне сврхе, како у сврху судова, тако и у служби историје.

Свака ријеч посланика ДФ, дакле, представника народа, драгоцјени је документ и прилог за историју. И све то може, наравно, да подлијеже свакој критици. О естетици филма ове врсте, на примјер, не расправља се. Најважнија је и издваја се само истина. А документарни филм је камером забиљежена истина. Такви филмови чувају се у архивама кинотека и третирају се као наслеђе од изузетне важности. Актере драме у Скупштини, посланике ДФ, нико никад не може избрисати из документарног филма јер су први који су позвали народ да изађу на улице широм државе. Тако је све почело, што и преноси филм. И то је свако видио ко има очи.

Рушење диктаторског режима Мила Ђукановића почело је у ноћи изгласавања Закона о слободи вјероисповијести рушењем засиједања Скупштине од стране ДФ и хапшењем тих истих посланика.

То је кључ филма. То филм и преноси.

Зашто некоме то смета, не знамо, али знамо да бројним факторима у земљи и иностранству не одговара јачање српске идеје, и стога настоје да ту идеју елиминишу тако што ће неутралисати њене носиоце, прије свега ДФ као главног промотера и репрезента идеје српског јединства и заступника српских националних интереса у Црној Гори.

У нашем филму смо кроз разговор с функционерима Демократског фронта и свештеницима Митрополије црногорско-приморске управо приказали синергију Српске православне цркве и представника тадашње парламентарне опозиције у Црној Гори која је довела до народног литијског покрета, прво у Црној Гори, а потом и широм српских земаља.

Подсјећамо ауторе текста с портала Митрополије црногорско-приморске да су организатор литија биле и остале епархије Српске православне цркве у Црној Гори, као и све остале епархије Српске православне цркве у Србији, Српској, региону и дијаспори.

Поред црквених организатора, саорганизатори литија биле су бројне студентске, омладинске, патриотске и политичке организације, па и наша организација је у складу са властитим моћима учествовала у организацији у Србији и Републици Српској. Литије су, дакле, биле свенародна револуција која је доцније довела до побједе опозиције на парламентарним изборима и пада Демократске партије социјалиста у Црној Гори.

На крају, Митрополију црногорско-приморску питамо шта у нашем филму није било тачно? Имамо право на своје виђење и тумачење покретања литија и имамо намјеру да снимимо још неколико епизода које би освијетлиле литијски покрет и у Србији и Српској.

Аутори филма као недобронамјерне и исполитизоване одбацују некомпетентне филмске критике аутора текста на сајту Митрополије црногорско-приморске, поготово што нисмо видјели до сада никакву сличну критику скарадних и богоборачких филмова који се снимају о нашем Спаситељу Господу Исусу Христу.