‘-Забрињавајуће је да надлежне институције Главног града не реагују на еколошки екоцид који се спроводи над ријеком Морачом, извршен нелегалном експолоатацијом шљунка и пијеска. Важно је напоменути да се све ово одвија у оквиру санитарне зоне водоизворишта Боље сестре са којег се пијаћом водом снабдијева највећи дио црногорског приморја. Тешко је наћи очигледнији примјер екоцида о којем челни функционери градске власти ћуте, мотивисани својим личним интересима и корупцијом. Јавности није познато да су реаговали на било коју пријаву против оних који чине злочин над природом, уништавају државне ресурсе и опште добро како би пунили властите џепове. Вјероватно из разлога да су компаније које врше нелегалну експлоатацију у веома блиским односима са челним људима градске управе, стално су побједници на тендерима, а за неке од њих се вежу и афере које су добро познате јавности, каже Зоран Лакушић, предсједник Одбора директора Регионалног водовода.

У периоду од 2011. године почело се са уређењем корита Мораче, које је за циљ требало да има заштиту од поплава и спровођење радова на изради обалоутврда.

–Међутим, свједоци смо да је ово довело до и неконтролисане експлоатације материјала из околног пољопривредног земљишта на обали ријеке Мораче. Притом је изостала било каква реакција надлежних градских институција, које су биле у обавези да у потпуности забране експлоатацију материјала са пољопривредног земљишта, што је у крајњем њихова надлежност. А то је имало за последицу да се вјештачки ниво подземних вода спустио, а то је узроковало смањење количине воде на околним изворима и на самом извору Боље сестре. Извођење радова и надзор на регулацији корита Морача контролисала је Управа за воде која је склапала уговоре са концесионарима у склопу радова на уређењу корита, а када је у питању земљиште ван корита ријеке то је у надлежности градских институција, а самим тим и њихова највећа одговорност. Познато је да од 2017. године комунална полиција и инспекција имају исте надлежности као Управа за инспекцијске послове у складу са посебним актом о преносу надлежности и дужне су да обављају надзор и контролу над земљиштем изван корита ријека, појашњава он.

Главни град од експлоатације шљунка није имао значајних прихода, у 2016. години је од накнада за коришћење минералних сировина, односно шљунка и пијеска, имао приход од свега 3,91 евра, док је грађевински лоби зарађивао милионе. Опште добро давало се појединцима који не само да нијесу плаћали концесионе надокнаде, већ су извршили екоцид, промијенили су природну слику околине и ток ријеке Мораче, остављајући неизбрисиви злочин над једном ријеком.

–Шутња у Главном граду и непредузимање мјера у својој надлежности може се разлог наћи у чињеници да је полицијски службеник Горан Митровић из Одсјека за привредни криминал у Управи полиције казао у телевизиској емисији „Рефлектор”, да тренутно контролишу једно правно лице “које није мало”, везано за вађење шљунка у Подгорици. Притом је казао: “Ту се упетљао и Главни град. Зашто је дошло да се преко њега тражи сагласност од Управе за воде. То је сада у фази извиђаја”. Трагом ове информације, редакција једног портала је кренула у истраживање и дошла је до поузданих информација да је поменути инспектор највјероватније мислио на локацију од Доње Горице до Доњих Кокота, коју је на основу уговора са Главним градом чистила подгоричка компанија Челебић, што су потврдили из градске управе. У истраживању редакције портала је наведено: “Из овог очигледно нелегалног посла на којем је инсистирао Главни град, ради се о мутном послу имајући у виду чињеницу да се под плаштом једног приватног фудбалског клуба ОФК Младост Љешкопоље 1970 дозволила сумњива и незаконита експлоатација шљунка, која је повјерена компанији Челебић, тврди Лакушић.

На основу добијених података закључује се да су уговори били само ,,улазница“ да се успостави организована шема између ОФК Младост Љешкопоље 1970, управе Главног града, Управе за воде и компаније Челебић да се државна имовина правдана наводном регулацијом корита ријеке Мораче, кроз експлоатацију шљунка незаконито пренесе на приватна лица. Притом, никада у јавности није саопштено колико је из ријеке Мораче извезено материјала и колика је зарада Главног града од овог посла”.

–Очигледно у оваквим мутним пословима грађевинског лобија са градским челницима, дошло је до огромне штете које трпи држава и Главни град. Дакле, небригом градске власти и њеном нераскидивом спрегом са девастаторима ријеке Мораче и изворишта Боље сестре, имамо ситуацију да грађани црногорског приморја у љетњим мјесецима могу остати без воде. Свако ко саботира акције, истрагу и процесуирање девастатора и не предузима мјере из своје надлежности је саучесник у овом екоциду и пљачки и треба да одговара, закључује Лакушић.