Због ставова изречених у прилогу Телевизије Републике Српске о присуству Дједа Мраза, свињетини, празничној расвјети у Сарајеву, професорица Сања Влаисављевић преживљава медијску хајку у родном граду. Нису изостале ни пријетње.
Атаци су се проширили и на новинарку РТРС-а Бранку Кусмук која је аутор прилога о учесталим националистичким провокацијама из Сарајева.
– У ту причу о мултиетничком Сарајеву вјерује још само „република Сарајево“. Дакле, не постоји мултиетнички град Сарајево – навела је Сања Влаисављевић, политиколог Сарајево.
Као болно отрежњене уважене професорице, одјекнуле се ријечи сарајевском котлином. Испод густе магле и смога продрла је мржња према жени, интелектуалцу. Сарајево не прашта друго и другачије мишљење. Сања Влаисављевић, не први пут, стављена је на стуб срама у граду у коме и данас живи.
– Саме реакције на изјаву госпође Влаисављевић управо потрђује да је она и њена изјава, да су у праву – навела је Сњежана Новаковић Бурсаћ, посланик у Представничком дому ПС БиХ.
Медијска харанга кулминирала је пријетњама. Мизогиних напада није поштеђена ни новинарка Бранка Кусмук, ауторка прилога у којем је емитована изјава Влаисављевићеве.
– То је медијска хајка пет, шест Срба који живе у Сарајеву, који су живјели у Алијино вријеме, који су од Алије добили све што су могли добити. Медијска хајка против професорице која износи свој став, то само долази од злонамјерних Срба који служе Бошњацима да прикажу мултиетничко Сарајево – сматра Ђорђе Радановић, предсједник Одбора за запштиту права Срба у ФБиХ.
Све и да су у праву они који се „јуначе“ на Сањи Влаисављевић и блате Јавни сервис Републике Српске и да Сарајево није већински бошњачки град, питамо их гдје је нестало најмање 130.000 сарајевских Срба, зашто не каменој плочи на Казанима не пише да су жртве Срби, може ли се са шачицом преосталих Срба, којима се брутално отима имовинама као и многима у Федерацији, заогрнути плаштом мултиетничности?
– Колико у Кантону Сарајево има српске дјеце и постоји ли школа у којој се изучава група националних предмета, свима је познато да је то немогућа мисија – поручио је Горан Броћета, делегат у Клубу Срба Дома народа ФБиХ.
– То какво је Сарајево данас најбоље се види по многобројним његовим становницима којима не пада на памет да се врате у тај Град, показује статистика, показују називи улица, називи школа, показују и неки обичаји који су с других континената и који не приличе овом амбијенту – додала је Новаковић Бурсаћ.
– Сарајево има 796 запослених у јавној управи, а од тога само 15 Срба. Они да су хтјели да направе мултиентичко Сарајево они би запослили бар још 100 Срба – категоричан је Радановић.
Сања Влаисављевић каже да јој нико неће одузети право на став и мишљење, а новинари РТРС-а ће наставити да професионално обављају свој посао, без обзира на приземне етикете по сарајевским порталима и друштвеним мрежама.
