Јосип Броз Тито, доживотни председник Југославије остао је познат по својим светским турнејама, обиласцима држава на другом крају света и путовањима која су трајала по неколико месеци.

Ипак, поред свих градова које је посетио, па чак и на другим крајевима света, један у Србији никада није посетио и за то је имао својих разлога. Наиме, сматрао га је блиским четничкој идеологији и равногорском покрету па га је зато избегавао. Реч је о Чачку.

Етикету „бунтовничког града“ добио је кад је у једној од ретких прилика када је Тито одлучио да тамо говори – нестало струје. И није било значајно што су га сваки пут на пропутовању на улицама дочекивале раздрагане гомиле грађана… Чачани су у Титовим очима увек остали – четници, ваљда због своје близине Равној Гори и песме „На планини, на Јелици“.

У стварности, извештаји полиције краљевине Југославије из 1940. године Чачак су оценили као озлоглашено „комунистичко легло“ у Западној Србији. Из овог града су били чувени комунисти – Филип Филиповић, Kоста Новаковић, Драгиша Мишовић, Милка Минић, Милош Минић…