Пише: Милисав Марковић
У ноћи између 12/13 марта 1946. године на локацији Ундруља, у рејону села Добрунска Ријека (општина Вишеград), заробљен је Ђенерал Драгољуб Дража Михаиловић. Приликом акције заробљавања коју је нешто иза поноћи извела специјална група припадника Озн-е, погинули су ратни командант Вишеградске бригаде ЈВуО мајор Драгиша Васиљевић и његови пратиоци Благоје Ковач и Никола Мајсторовић.
Суђење Ђенералу Михаиловићу одржано је од 10. јуна до 15. јула 1946. године. Дана 15. јула 1946. године, “у име народа”, осуђен je на смрт стрељањем, трајан губитак политичких и грађанских права као и одузимање целокупне имовине.
Ђенерал Михаиловић је у току рата комунистичком злочинцу Титу више пута спасао живот. Као човек без части, Тито му није узвратио истом добротом. Казна је извршена 17. јула 1946. године. Место извршења казне остаје непoзнато, али се претпоставља се да је 100-200 метара испод Белог Двора у Лисичијем Потоку. Помињала се чак и Ада Циганлија, али конкретних доказа за ту тврдњу нема.
Крвничким убиством Ђенерала Драже Михаиловића убијена је и Србија. У Другом Светском рату, Ђенерал Дражa Михаиловић је био војник, командант и народни вођа који се супротставио највећој војничкој сили коју је до тада свет упознао. Oн је испунио своју дужност као син Cpбског народа. Колико је то тачно, види се већ по томе што он није ушао само у историју, него и у народно предање. За живота је био гоњен, клеветан, мучен и најзад уморен. Његово тело је разнето на комаде, и он нема гроба, али он и даље живи у души Cpбског народа, и ту ће живети докле год Cpбско име буде трајало.
