Црна Гора је претрпјела (и даље трпи) енергетске и економске штете због некоришћења припадајућег дијела хидроенергетског потенцијала у Хидроенергетском систему “Требишњица” (ХЕС “Трбишњица”), јер тај њен значајни ресурс, од 1968. године, у цјелости користе Република Хрватска и Република Српска (Босна И Херцеговина). Хидроенергетски систем “Требишњица” је грађен и дограђиван без питања и сагласности  надлежних органа Црне Горе и без надокнаде штете коју је Црна Гора трпи деценијама (од 1968 до 2026).

Сливно подручје ријеке Требишњице, рјечни токови и каскадно поређана хидролошки затворена крашка поља од коте 950 мнм до 220 мнм, пружају могућност за хидроенергетско коришћење. Источна Херцеговина представља типично подручје Динарида са свим феноменима који се на њему налазе.

Прво је изграђена Хидроелектрана “Дубровник” (1965) на бруто паду 295 метара, инсталисаног протока 90м³/с, инсталисане снаге 216 MW и производње 1.564 милиона kWh електичне енергије. Током 1968. године зграђена је брана »Гранчарево« и пуштена у погон Хидроелектрана »Требиње 1«. Ова прибранска хидроелектрана има бруто пад од 105 м и инсталисани проток од 210 м³/с и производњу од 571 GWh електричне енергије..

Акумулација “Билећа”, која је срце система, има сливно подручје  од 1.331 км² са које отиче просјечни годишњи доток од 70,9 м³/с. Њена укупна запремина износи 1.277,5 x 10⁶ м³, која уз максималну денивелацију од 52 метра има корисну запремину 1.082,3 x 10⁶ м³. Након надвишења бране, повећала се запремина акумулације око 60 x 10⁶ м³ и њена енергетска вриједност 45 GWh, тако да Црној Гори припада око 320 x 10⁶ м³ воде у акумулацији “Билећа”.  Акумулацијом “Билећа” потопљено је 5,08 км² Према обради “ГЕОС”-а-Подгорица из 2005. године сливно подручје акумулације “Билећко језеро” са територије Црне Горе износи 598,52 км², а што чини 44,9% укупног слива ове акумулације, а сливно подручје акумулације “Горица” са територије Црне Горе износи 45,2 км².

Према обради “ГЕОС”-а-Подгорица из 2005. године сливно подручје акумулације “Билећко језеро” са територије Црне Горе износи 598,52 км², а што чини 44,9% укупног слива ове акумулације, а сливно подручје акумулације “Горица” са територије Црне Горе износи 45,2 км².

Хидрометереолошки завод Црне Горе је 2006. године процијенио да просјечни отицај са територије Црне Горе у акумулацију “Билећа” износи 29,914 м³/с, што  чини 42,17% укупног д отока у ову акумулацију. Такође, доток (међудоток) од 2,79 м³/с са сливног подручја

Црне Горе дотиче у акумулацију “Горица”.

 

Црна Гора није питана приликом изградње и доградње Хидроенергетског система  “Требишњица”

 

Мирко Бајагић, дипл.ел.инг., овлашћени представник  СР Црне Горе у Комисији за технички пријем ХЕ “Требиње 1” (1968), закључио је: „Да СР Црна Гора није консултована приликом издавања сагласности за изградњу хидросистема “Требишњица””, чиме је указао на пропуст Савезне комисије за водопривреду. Задржао је право, да Црна Гора оствари енергетске ефеке по основу акумулације “Билећа”, која је потопила дио територије Црне Горе.

Паво Рамљак,дипл.инг. и Драго Кецман,дипл.инг., познати стручњаци Електропривреде Босне и Херцеговине, у научном раду „Хидроенергетски потенцијал Босне и Херцеговине“ (1981), закључили су: „Пођела хидропотенцијала Требишњице извршена је на бази изграђености система И фазе (ХЕ “Требиње 1” и ХЕ “Дубровник”), 22% СР Хрватској, а 78% СР БиХ, док производња ИИ фазе хидросистема “Требишњица” (РХЕ “Чапљина”), као и осталих објеката припада у читавом износу БиХ. Један мањи дио И фазе Тр ебишњице, према горњим критеријима, као ресурс припадао би СР Црној Гори с обзиром на потопљене површине“. РХЕ ”Чапљина” ради у сатаву ЕП “Херцег-Босна”.  

 

Рајко Вукчевић, Секретар за привреду Републике Црне Горе, у Скупштини Црне Горе је (17.05.1985), објаснио, да је: “Водопривредну сагласност за изградњу ХЕ “Требишњица” издала је 1956. године Савезна комисија  за водопривреду, без претходно прибављеног мишљења Републичке управе за воде Црне Горе”.

       

          Бранимир Гвозденовић, министра уређења простора и заштите животне средине и мр Милутина Симовића, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Владе Црне Горе су, у допису Министарству заштите околиша, просторног уређења и градитељства Републике Хрватске-Н/р др.сц Ненаду Микулићу, равнатељу Управе- (бр. 07/40 и 327/10-1201-25, од 15.10.2010., стр.2 и 3), између осталог написали:

“У дужем периоду послије 1960-те године, дошло до интензивне изградње у сливу Требишњице читавог низа хидроенергетских и водопривредних  објеката у циљу  искоришћавања  хидроенергетских потенцијала, а да од Црне Горе није тражена па самим тим ни прибављена никаква сагласност или одобрење. Ово чак ни приликом изградње ХЕ Требиње И, којом приликом је формирана акумулација-Билећко језеро које је потопило око 4,82 км² територије Црне Горе, иако је по Основном закону о водама (као Савезном закону СФРЈ) таква сагласност била је обавезна и то искључиво од стране Скупштине Црне Горе. У досадашњем периоду, једини објекат који је изграђен сагласношћу све три државе (раније републике у оквиру СФРЈ) био је водовод који служи за водоснабдијевање Херцег Новог са водостана Плат.” Црногорски министри су захтијевали: “Коришћење вода из акумулације Билећко језеро и Горица у складу са мећународним правом”.

 

Босна И Херцеговина је надвисила брану Гранчарево за два мерта(без без питања и сагланости надлеђних органа Црне Горе. Овим захватом је повећана акумиулација Билећа за око око 60 милиона кубика воде.

 

Република Хрватска и Република Српска нијесу имале право да договарају изградњу ХЕ “Дубровник 2” (2012), без питања и сагласности Црне Горе, јер хидроелектрана у Рисну треба да има  приоритет у односу на ХЕ „Дубровник 2“.

Републику Хрватску, Републику Српску (Босну и Херцеговину) и Црну Гору обавезује Хелсиншка декларација о водама, да споразумно рјешавају оваква питања.

Републику Хрватску, посебно обавезује Закон о ратификацији Уговора између Владе Републике Црне Горе и Владе Републике Хрватске о међусобним односима у области управљања водама („Сл.лист ЦГ“, бр.1/2008 од 10.01.2008), гд‌је пише, да се нове водне грађевине у сливу Требишњице (као на примјер ХЕ “Дубровник 2” ), не може се градити без сагласности Црне Горе. Овај закон је обострано ратификован.

 

Што су унијеле Република Српска (Босна и Херцеговина),  Република Хрватска и Црна Гора у Хидроенергетски систем “Требишњица”

 

        Република Српска (Босна и Херцеговина) дала је највећи допринос изградњи ХЕС “Требишњица”, јер јој припада највећи дио запремине акумулације “Билећа”  (76%) и 50% линијског хидроенергетског потенцијала дуж границе са Црном Гором на ријеци Требишњици. Изградила је и брану “Гранчарево” висине 123 метра којом је остварена концентрација пада за реализацију ХЕ “Требиње 1”. За акумулацију “Билећа” потопљено је 20,25 км² Општине Билећа и 0,178 км² Општине Требиње. За компензациони базен “Горица”, који се налази у Општини Требиње, потопљено је 0,24 км². Поред овога, има 55% сливног подручја акумулације “Билећа” и доток у ову акумулацију од око 58 %. Република Српска (Босна И Херцеговина) је учествовала у изградњи овог хидросистема, а посједује инсталисану снагу у ХЕ “Требиње 1” од 162 MW и 8 MW у ХЕ “Требиње 2”, а укупна производња ове двије хидроелектране износи 593 GWh.

Република Српска планира ширење ХЕС »Требишница« према Горњим хоризонтима, како би се у систем увеле нове количине регулисаних дотока. Изградњом Горњих хоризоната, овај нидросистем ће добити нове хидроелектране, »Невесиње«, »Дабар« и »Билећа«. Од Дабра до Билеће је већ изграђан тунел (2006), којим  дотиче око 7 м³/с воде у акумулацију »Билећа«.

 

          Република Хрватска је: “У пројекат унијела само пад и локацију за ХЕ “Дубровник”, али не и воду”, како је написао проф.др Бранислав Ђорђевић,дипл.грађ. инг..

Република Хрватска, у овом хидросистему нема домицилних и транзитних вода, нема потопљених и сливних површина и нема уд‌јела у акумулацијама ХЕС “Требишњица”. Иако нема ни капи своје воде у овом хидросистему, Република Хрватска користи око 2.300,00 хм³/годишње из акумулација “Билећа” и „Горица” (доток 73 м³/с), за производњу електричне енергије од око 1.500,00 GWh/godišnje у ХЕ “Дубровник”.

        У периоду 2012-2016. година, извршена је ревитализација и модернизација ХЕ “Дубровник”, чиме се њена инсталисана снага повећала  са 216 MW на 252 MW и повећала производња електричне енергије око 100 GWh/godišnje. Учествовала је у изградњи овог хидросистема.

“Електропројект”-Загреб је (2006), урадио Идејно рјешење за ХЕ “Дубровник 2”, али у енергетској анализи није разматрао рад будуће ХЕ ”Рисан”. Ресорно министарство Владе Републике Хрватске је покренуло израду Студије о утицају ХЕ ”Дубровник 2” на животну средину.  Укупна инсталисана снага постојеће ХЕ “Дубровник” и будуће ХЕ “Дубровник 2”, износила би 556 MW са производњом електричне енергије од око 1.880 GWh/godi[nje.

 

           Црна Гора је унијела у ХЕС “Требишњица” своју територију од 5,08 км², коју је потопила акумулација “Билећа”. Црној Гори припада 24% запремине ове акумулације (320 хм³). Без ове потопљене територије Црне Горе није се могао активирати хидроенергетски потенцијал Хидроенергетског система “Требишњица”. Поред овога, Црној Гори припада 50% линијског хидроенергетског потенцијала на заједничкој ганици са Републиком Српском дуж ранијег тока ријеке Требишњице, дужине 11,6 км. Са слива Црне Горе од  598,9 км², у акумулацију “Билећа” дотиче 29,9 м³/с воде, а са слива Црне Горе од 45,2 км² у акумулацију “Горица” дотиче 2,79 м³/с воде. Црна Гора није користила припадајући дио произведене електричне енергије из ХЕ “Дубровник“ и ХЕ ”Требиње 1”.

С обзиром да Црна Гора има велики удио у хидроенерегетском потенцијалу Хидроенергетског система “Требишњица”, Црна Гора разматра реализацију пројекат ХЕ “Рисан”. Потребно је указати да ХЕ “Рисан”  има предност изградње у односу ХЕ “Дубровник 2”, јер је  већа њена производњ, мања инвестициона улагања, ниђа цијена ел. енергије И већи енергетски еквивалент.

Поред овога, преко ХЕ “Рисан” може се обезбиједити вишенамјенско коришћење вода у Боки Которској и на читавом Црногорском приморју, од Бебелог Бријега до ријеке Бојане.

 

Удио у:  потопљеним и сливним површинама, дотоцима, запремини  акумулације “Билећа” , инсталисаним снагама и производњи електричне енергије постојећих хидроелектрана  Хидроенергетског система “Требишњица” ( 2020)

Држава	Потопљене површине   (км2)	Сливне површине   (км2)	Доток у акумул. Билећа (м3/с)	Учешће у акумулацији Билећа		Инсталисане снаге и производња хидроелектрана
				Запр. акум. (106м3)	Ен.вриј акум. (GWh)	Инстал. снага (MW)	Год. произв. (GWh)
Црна Гора	5,08	598,9	29,9	320	255	0	0
Р. Српска	22,03	987	40,89	745	810	162+8	571+22
Р. Хрватска	0	0	0	0	0	252	1 500

Удио Црне Горе у производњи електричне енергије из

Хидроелектране “Дубровник” и  Хидроелектране “Требиње 1”

 

У „Просторном плану Црне Горе“ (2006-2025), обрађен је удио Црне Горе у хидроенергетском потенцијалу ХЕС „Требишњица“.

Познати црногорски експерти: Владе Републике Црне Горе, Црногорске академије наука и умјетности, Универзитета Црне Горе, Електропривреде Црне Горе и РЗУП-а (Проф.др Раденко Пејовић,  Проф.др Ратомир Живаљевић, Проф.др Божидар С. Павићевић, академик Милинко Шарановић, Проф. др Сретен Шкулетић, Никола Јаблан,дипл.ел.инг., Мр Веселин Ковачевић, Проф.др Rratomir Станић и Светлана Јовановић), израчунали су удио Црне Горе у произведеној електричној енергији у ХЕ „Дубровник“ у износу од 375,4 милиона kWh и у ХЕ „Требиње 1“  у износу од 113 милиона kWh (укупно: 488,4 милиона kWh/godišnje).

-У Стратегији развоја енергетике Црне Горе до 2025. године (из 2006), у поглављу  »Технички искористиви потенцијал изван граница Црне Горе«, на странама  29  и  30, у вези хидроелектрана ХЕ »Дубровник« и ХЕ »Требиње 1«, између осталог, пише:

• »Примјеном критеријума учешћа потенцијала у производњи енергије у споменутим електранама дошло се до предложених 24%-тних уд‌јела које би Електропривреда Црне Горе имала у укупној производњи.
• У Субсекторској студији Енергетика Црне Горе дат је податак за потенцијал у постојећим објектима изван Црне Горе у износу 488,4 GWh, који се добио сабирањем 24% – тних уд‌јела Црне Горе у ХЕ Требиње1 (113 GWh) и у ХЕ Дубровник (375,4 GWh).”

У научном раду »Вишенамјенско коришћење постојећих акумулација«, аутора Проф. др Мићка Радуловића,дипл.инг., на страни 113, између осталог пише: »Полазећи од чињеницеда за разграничење потенцијала између Црне Горе, Српске и Хрватске до сада не постоји претходно  одређен споразум о критеријумима распод‌јеле хидроенергетског потенцијал, тим експерата у Субсекторској студији-Енергетика усваја за критеријум величину запреминског уд‌јела укупног водног потенцијала са територије Црне Горе на укупну годишњу производњу у предметним ХЕ објектима у износу од 305 x 10⁶ м³ воде или 24%. На тај начин утврђено је да је удио Црне Горе у хидроенергетском потенцијалу Требишњице сљедећи:

ХЕ Требиње -1:   24% (471,22 GWh) =  113 GWh

ХЕ Дубровник:   24% (1564 GWh) =    375,4 GWh

УКУПНО:                                                 488,4 GWh.“

       У научном раду »Могућност коришћења хидроенергетског потенцијала Црне Горе у њеном даљем развоју«, аутора Доц. др Горана Секулића,дипл.инг., (који је објавила ЦАНУ 2010), на страни 73, између осталог стоји записано: »Неки аутори (аутори SS студије-Енергетика, прим. аутора), су као један од критеријума усвојили оквирну процјену уд‌јела ХЕ потенцијала, који се формира  на територији Црне Горе, на производњу енергије у та два ХЕ објекта ван њених граница. У том смислу, они усвајају критеријум величине запреминског уд‌јела укупног водног потенцијала са територије Црне Горе на укупну производњу предметним ХЕ објектима у износу од 305 x 10⁶ м³ воде или 24%. По том критеријуму, тај потенцијални износ на просјечну годишњу производњу разматраних ХЕ објеката слиједи:

ХЕ Требиње -1:   24% (471,22 GWh) =  113 GWh

ХЕ Дубровник:   24% (1564 GWh) =    375,4 GWh

УКУПНО:                                                 488,4 GWh.“

 

Опште је позната чињеница, да је Просторни план Црне Горе, послије Устава Црне Горе, најзначајнији првни акт државе Црне Горе. Просторни план обавезује струку и науку и законодавни систем Црне Горе. Дакле, Просторни план Црне Горе морају  поштовати стручњаци који се баве планирањем простора Црне Горе И све надлежне институције у Црној Гори.

На основу наведених података из Просторног плана Црне Горе који су урадили познати црногорски експерти, података из Стратегије  развоја енегетике Црна Гора и података из научних радова уважених црногорских стручњака-универзитетских професора, Црна Гора је претрпјела енормно високу енергетску штету у периоду 1968-2026. година, због тога што није користила припадајући дио електричне енергије:

из Хидроелектране “Дубровник”…………….у износ  у од 21,397 милијарде kWh

из Хидроелектране“Требиње 1” ……………..у износу од од  6,44 милијарди kWh

Укупно: ………………………………………………у износу од 27,837 милијарди kWh

Ако се рачуна да цијена kWh износи 0,05 еура, наводи се енормно висока економска штета коју је Црна Гора претрпјела од 1968 до 2026. године:

     у ХЕ “Дубровник”(Република  Хрватска)………….у износу од  1,069 милијарди еура

     у ХЕ “Требиње 1” (Република Српска-БИХ)………..у износу од од  322 милина еура

     Укупно: ………………………………………………………….у износу од 1,391  милијарди еура

 

Дакле, горе изложене чињенице дају право Црној  Гори, да потражује од Републике Хрватске  износ од 1,069 милијарди еура  и  од Републике Српске износ од 322 милиона еура.

 

Република Хрватска , Република Српска (Босна И Херцеговина)  И Црна Гора су у обавези да сачине трилатерални споразум о правичној рапођели хидроенергетског потенција Хидроенергетског система “Требишњица” и споразум о правичној надокнади  штете Црној Гори због тога што није користила припадајући дио у производњи електричне енергије из Хидроелектране  “Дубровник” и Хидроелектране “Требиње 1”.

Приредио: Тихомир Бурзановић