Пише: Дописник
Много тога се понавља. Поготово лоше ствари. Или оне срамотне. Ко би претпоставио да ће политичари 21. века поново активирати верске симболе како би оправдали своје масакре? И то у срцу секуларне културе, где се религија сматра приватном ствари. Одлазак из цркве неумољиво расте, теолози напуштају јавни дискурс. А оно што Папа каже важно је само када говори о политици.
Савремени војни вође и њихови писари су недавно схватили: Оптимално оправдање за ратове је одбрана слободе и људских права. Дубљи, метафизички темељ би био само препрека.
Додуше, интелектуалци лаке расе попут Џорџа В. Буша украшавали су своје бомбардоване кампање тривијалним верским слоганима још 2000-их. Његово ремек-дело: Супротстављање фундаментално добре Америке и одметничких држава које вребају на „оси зла“. Чак су и најоштрији сатиричари били збуњени. Двадесет четири године касније, смех се утишао. Уместо тога, остаје забрињавајуће питање: Да ли је Буш можда био испред свог времена?
Пре неколико недеља, амерички председник Доналд Трамп је дистрибуирао икону коју је генерисала вештачка интелигенција. На њој је он био Исус. Нема сумње, то је био чисти лош укус. Или јесте? Чињеница је: Амерички аматерски пророци судбине поново осећају трачак наде. Са хришћанским одушевљењем изјављују: Господин председник бомбардује апокалипсу.
У Западној Европи, Трампов нови ратоборни став изазива иритацију. Чак и његови најватренији присталице признају: Жељени мировни председник, који је обећао да ће окончати рат између Русије и Украјине за 24 сата, не само да није успео као посредник. Још горе: и сам је научио да воли бомбу. Само је политичар АфД-а Максимилијан Кра показао храброст – иако храброст за апсурд. Упозорио је узнемирену партијску хорду изјавом: „Трамп је Катехон!“
Катехон? Ко или шта је то? У сваком случају, то је термин који се мало разуме у постхришћанским временима. Потиче из другог писма апостола Павла цркви у Солуну. У њему, он упозорава вернике на псеудо-Месију, прерушеног Антихриста, самог ђавола. Тврди да ће овај други тврдити да је Божје царство мира већ стигло. Обмана, чија је намера да спречи покајање и обраћење. У ствари, апокалипса тек треба да дође. Павле наводи катихон као разлог за њен до сада одложени долазак. Он тврди да се апокалипса још увек задржава, а велики финале још увек одлаже. Павле пише:
„Тајна безакоња већ делује; само онај који је сада обуздава мора бити уклоњен.“
Овај обуздавач је катихон. Моћ која одлаже крај.
Католичком правном научнику Карлу Шмиту је остављено да оживи политички потенцијал катехона у 20. веку. Већ крајем 1920-их, Шмит је прогласио разлику између пријатеља и непријатеља централним критеријумом за политичко деловање. Овај контраст се ослања на тему Исуса наспрам Сатане. Слично томе, Шмит дефинише суверена као некога ко одлучује о ванредном стању. А шта је више „ванредно стање“ од апокалипсе? Овим, Катехон не би био само гарант већ и прави суверен.
Крајем 1947. године, Шмит је написао:
„Верујем у Катехон; за мене је то једини начин да као хришћанин разумем историју и пронађем смисао у њој.“ Наравно, поставља се питање: „Ко је данас Катехон? Сигурно се не могу сматрати Черчил или Џон Фостер Далес за ту улогу.“ Ипак: „Мора се бити у стању да се именује Катехон за сваку еру последњих 1948 година. Позиција никада није била упражњена; у супротном, више не бисмо постојали.“
А шта ако бесне пожари на неколико фронтова истовремено? Проблем се решава поделом рада:
„Постоје привремени, расцепкани, фрагментарни носиоци овог задатка.“
Према Шмитовом биографу Кристијану Линдеру, проналажење тренутног Катехона постало је опсесија за уставног правника. Године 1948, усред Прашког пролећа, он је идентификовао Томаша Гарига Масарика, првог председника Чехословачке, као
„правог европског катехона“.
Вратимо се у садашњост, на Максимилијаново Крахово разоткривање америчког председника Трампа као катехона. Чињеница да сам чувар води бомбардовања није примедба. Зар Пол није упозорио на лажног месију који глуми лажни мир? Наравно, политичар АфД није сам у овој процени. Технолошки милијардер Питер Тил, финансијер Трампа и његовог потпредседника Џ. Д. Венса, иде још даље. Као читалац Карла Шмита, Тил проглашава не само америчког председника, већ и целе САД инхибитором, катехоном. Ултралибертаријанац идентификује „државе контроле“, опструкционисте технолошког напретка, заговорнике државе благостања, климатске активисте и скептике вештачке интелигенције као послушнике Антихриста. Пре само неколико дана, историчар Фолкер Вајс… Али дебата о Катехону није ограничена само на Запад. Евроазијски идеолог Александар Дугин основао је тинк-тенк под називом „Катехон“ још 2014. године. Међутим, у његовим историјским сценаријима, улоге су дијаметрално супротне. Дугин, староправославни хришћанин, идентификује Запад као Антихриста. Његова морална декаденција, тврди он, довешће до краја света што је брже могуће. Русија, с друге стране, испуњава улогу спречавајућег фактора. И не само у 21. веку.
Чак и током совјетске ере, Русија је наводно служила као „црвени Катехон“. Дугин каже:
„Ми смо последњи спречавајући фактор, Катехон.“ Јер: „Сами се опиремо глобалном злу.“ Уколико овај отпор буде успешан, ништа неће стати на пут срећном крају: „Ми се боримо против Антихриста, то се мора рећи. То је наша руска идеја и она ће све исправити.“
Али Русија није једини спречавајући фактор за Дугина. Чак и ирански револуционарни лидери попут Алија Хамнеија или његовог сина и наследника Моџтабе Хамнеија доживљавају метафизичку инкорпорацију. Након почетка америчких напада на Иран, Дугин је прогласио шиитску теократију катехоном, тврдећи, између осталог, да она спречава иранске жене да се трансформишу у „вавилонску курву“ кроз обавезно ношење мараме.
Како стоје ствари код нас Срба ,има ли иједног политичара од 45 до данас да није био или мислио да је Катехон,неки нијесу ни знали за ту ријеч а неда је употребљавају ,што није страшно ,јер комунисти знају само оно или бар нешто од онога што је Маркс и сва та болумента написала,али се понашају баш кадо да су они били сви Катехон. Данас је вјера код народа порасла ,али прзновјереа и злоупотреба вјере је већа него икада код политичара ,али Бога ми и код одброг дијела појединаца у СПЦ који мисле да су баш они ти с овом и оваквом влашћу да спасе и СРПСТВО И СРБИЈУ.Искредно бих их замолио да то не раде .јер што га више бране то више идемо кривим путем.Опасна је игра злоупотреба Цркве као најстрије институције код Срба, с Њом ово радити што се ради је нешто што нам се може вратити,и као народу и као вјерницима.Свједоци смо свега шта се дешава да се не набраја и понавља,јер човјек нешто каже истинито ,па се послије тога ипак каје ,али стање је лоше .Наизглед односи Цркве и државе Синфонаија ,а народ мисли сасвим друго и то свеукупни вјерници и они који то нијесу,а живимо у секуларном друштву да не заборавимао ,ја кажем на срећу ,јер да је другачије питање је ко би све био на чело и државе али и Цркве.
