Пише: Тихомир Бурзановић
Посјета предсједника Француске Емануела Макрона Црној Гори представља један од најзначајнијих дипломатских догађаја у новијој историји наше државе. Посебну симболику добио је његов долазак у Цетињски манастир и сусрет са митрополитом црногорско-приморским Јоаникијем. Тај сусрет није био само куртоазна станица у државничком протоколу, већ догађај који је отворио простор за подсјећање на дубоке историјске, културне и духовне везе Црне Горе и Француске, везе које су се градиле и кроз сарадњу и кроз искушења током више од два вијека.
Историја односа Француске и Црне Горе често се посматра кроз призму великих европских сукоба с почетка XIX вијека. У средишту тих збивања налази се личност Светог Петра Цетињског, митрополита и господара Црне Горе, чије је дјеловање оставило неизбрисив траг у националној историји. Његово вријеме поклопило се са епохом Француске револуције и успона Наполеона Бонапарте, када су европске силе прекрајале политичку карту континента.
Свети Петар Цетињски супротставио се ширењу Наполеоновог царства на источну обалу Јадрана, прије свега зато што је у француској експанзији препознао опасност по слободу Црне Горе и њене историјске тежње ка приморју. Заједно са руским савезницима водио је успјешне војне акције у Боки которској и оставио снажан печат у борби против француских гарнизона. Међутим, важно је разумјети да његова борба није била усмјерена против француског народа нити против француске културе и цивилизације. Била је то борба против конкретне империјалне политике једног времена.
Управо ту лежи важна историјска поука. Иако су се Црногорци и Французи нашли на супротним странама ратних фронтова, међусобно поштовање никада није нестало. Француска је током XIX и XX вијека постала један од најзначајнијих европских центара образовања, културе и политичке мисли, а многи истакнути Црногорци своје знање и искуство стицали су управо у француском интелектуалном окружењу.
Митрополија црногорско-приморска била је важан чинилац тог процеса. Од времена Светог Петра Цетињског, преко Петра II Петровића Његоша, па све до савременог доба, духовни и културни хоризонти Црне Горе били су отворени према Европи. То није значило одрицање од сопственог идентитета, већ његово снажење кроз дијалог са другим народима и културама. Управо зато је Цетињски манастир током вјекова представљао много више од вјерског средишта – био је мјесто сусрета политике, културе, дипломатије и духовности.
Није случајно што је предсједник Макрон током своје посјете пожелио да упозна управо ту историјску и духовну димензију Црне Горе. Цетињски манастир није само симбол православне вјере, већ и један од најважнијих свједока државног континуитета Црне Горе. У његовим зидинама чуване су највеће светиње, али су се доносиле и одлуке које су обликовале судбину народа. Сусрет француског предсједника са митрополитом Јоаникијем стога је имао значење које превазилази оквире једне протоколарне посјете.
Посебно је значајно што је разговор био усмјерен ка будућности Црне Горе у Европској унији. Француска је један од кључних носилаца европске политике и њен став има велику тежину када је ријеч о процесу проширења. Истовремено, Митрополија црногорско-приморска представља институцију која баштини осам вјекова духовног и културног насљеђа на овим просторима. Сусрет ова два свијета – европске политике и православне духовности – показује да савремена Европа не може бити схваћена само као економски или административни пројекат, већ и као заједница народа који чувају своје историјске и културне особености.
У том контексту ријечи митрополита Јоаникија да Црна Гора има шта да понуди савременој Европи добијају посебну тежину. Црногорско искуство борбе за слободу, очувања достојанства и истрајности у најтежим историјским околностима представља вриједност која има универзални значај. Управо су те вриједности биле темељ на којем су дјеловали Свети Петар Цетињски и његови славни насљедници.
Симболика поклона који је митрополит уручио предсједнику Макрону додатно је нагласила ову поруку. Реплика ранохришћанског дискоса, познатог као „Подгоричка чаша“, подсјећа на дубоке коријене хришћанске цивилизације на простору данашње Црне Горе и на њену припадност ширем европском културном простору. Истовремено, чињеница да се оригинал чува у Ермитажу свједочи о повезаности различитих европских традиција и култура.
Од времена када је Свети Петар Цетињски ратовао против Наполеонових гарнизона до данашњег сусрета митрополита Јоаникија са предсједником Француске прошло је више од два вијека. Историјске околности су се промијениле, али су остале трајне вриједности које повезују народе: поштовање, дијалог и спремност да се заједнички гради будућност. Зато је посјета Емануела Макрона Цетињском манастиру много више од дипломатске вијести. Она представља снажан подсјетник да су Црна Гора и Француска, упркос различитим историјским путевима, данас повезане заједничком визијом Европе која поштује своје коријене и гради своју будућност на темељима слободе, културе и духовног достојанства.
