Агенција за аудиовизуелне медијске услуге (АМУ), поступајући у складу са својим законским надлежностима и на основу одредби члана 15 и члана 23 Закона о аудиовизуелним медијским услугама, донијела је рјешења којима се емитерима ТВ Адриа и ТВ Прва изричу максималне новчане казне у износу од по 10.000 еура због емитовања документарног филма „Референдум – прича о измишљеној слободи“.
Поступци су покренути по службеној дужности усљед постојања елемената говора мржње, подстицања националне нетрпељивости и дискриминације, као и садржаја којима се вријеђа достојанство и оспорава легитимност националног идентитета Црногораца и савременог уставног уређења државе.
Агенција је у спроведеним поступцима утврдила да је емитовани садржај био супротан обавезама емитера прописаним Законом о аудиовизуелним медијским услугама, посебно у дијелу који се односи на заштиту људског достојанства, забрану ширења мржње и очување плурализма и демократских вриједности. При доношењу одлуке узето је у обзир да су оба емитера и раније била предмет регулаторног наџора и да су им у претходним случајевима изрицане мјере и упозорења због сличних садржаја, те да су утврђене повреде настављене упркос претходно изреченим регулаторним интервенцијама. Имајући у виду наведено, а нарочито тежину и обим повреде, чињеницу да је садржај објективно подобан да подстакне нетрпељивост према дијелу грађана Црне Горе, околност да је емитован у вријеме обиљежавања Дана независности Црне Горе, као и да је завршним порукама сугерисано будуће ђеловање, Агенција налази да је изрицање ове мјере сразмјерно и оправдано ради остваривања заштите јавног интереса и спрјечавања будућих сличних повреда.
Ради потпуног и транспарентног информисања јавности, Агенција на увид доставља рјешења у којима су детаљно образложени спроведени поступци и разлози за доношење оваквих одлука.
АМУ ће и убудуће, у оквиру својих законских овлашћења, досљедно реаговати у свим случајевима кршења законских обавеза телевизијских и радијских емитера за које и има законску надлежност, посебно када је ријеч о садржајима који подстичу мржњу, нетрпељивост и дискриминацију.
Агенција за аудиовизуелне медијске услуге (АМУ)
2 Responses
https://www.youtube.com/watch?v=EQ-VF1pPTjg
https://www.youtube.com/watch?v=cF5Vqse3y_o
https://www.youtube.com/watch?v=cF5Vqse3y_o
https://www.youtube.com/watch?v=yPdgYhvvoO8
https://www.youtube.com/watch?v=WRVTi2UPmNE
https://www.youtube.com/watch?v=DZ7h37EFrYk
https://www.youtube.com/watch?v=NYKRtNRx1wU&t=16s
Како је уведена диктатура у Њемачкој 1933.
Увођење националсоцијалистичке диктатуре 1933. године догодило се великом брзином кроз терор и циљано законодавство. Кључни инструменти били су Декрет о паљењу Рајхстага и Закон о омогућавању. Истовремено, штампа је радикално цензурисана како би се ућуткали сви критички гласови и успоставила тоталитарна држава. Најважнији кораци на први поглед: 1. Сузбијање слободе штампе: Систематско елиминисање независне штампе почело је одмах након нацистичког преузимања власти и одвијало се у неколико фаза: Фебруарски декрети (1933): Већ 4. фебруара 1933. године, председник Рајха Паул фон Хинденбург, на Хитлеров подстицај, издао је Декрет о заштити немачког народа. Овим је омогућена забрана окупљања и штампаног материјала ако су угрожавали јавну безбедност. Декрет о паљењу Рајхстага (28. фебруар 1933): Након пожара Рајхстага, основна права, укључујући слободу штампе и изражавања, де факто су суспендована. Ово је омогућило тренутну конфискацију комунистичких и социјалдемократских новина и хапшење политичких противника. Закон о уредницима (октобар 1933): Овај закон је претворио новинаре у државно одобрене саучеснике. Свако ко је сматран политички непожељним губио је лиценцу и више му није било дозвољено да објављује. Координација медија: Нацистичка партија је куповала или сузбијала независне издавачке куће преко сопственог медијског царства (нпр. издавачка кућа Франц Ехер). Критичке новине попут Vorwärts-а биле су забрањене. 2. Пут ка диктатури: Правна фасада демократије је систематски поткопавана циљаним законима и ванредним декретима: Закон о омогућавању (23. март 1933): Рајхстаг је ефикасно сам себе лишио моћи. Овај закон је омогућио влади (Хитлеру) да доноси законе без сагласности парламента или председника Рајха. Овим је укинута подела власти. Забрана синдиката (мај 1933): Слободни синдикати су угушени, а радници су приморани да се придруже нацистима контролисаном Немачком радничком фронту (ДАФ). Забрана политичких странака (јул 1933): Након забране СПД-а (јун 1933) и самораспуштања осталих странака, Закон против формирања нових странака од 14. јула 1933. забранио је сваку политичку опозицију. Немачка је сада била једнопартијска држава. „Шеф државе“ (август 1934): Након Хинденбургове смрти, Хитлер је спојио функције председника Рајха и канцелара Рајха, називајући себе „Фирером и канцеларом Рајха“. Детаљне и темељне историјске анализе ове теме могу се наћи у досијеима Савезне агенције за грађанско образовање (бпб) и у временској линији Немачког историјског музеја (ДХМ).