Све чешће се у нашој Скупштини говори да је 1918. Црна Гора присаједињена Србији, или, како они зборе, извршена насилна анексија.
Је ли могуће да ови данас не знају да је насилна анексија припајање слабије земље моћнијој, па потом узимање имена јаче државе. Има ли доказа да је,од 1918.до 1941.негдје званично писало да је постојала држава Србија? Вјерује ли ико да је уједињавање почињало под пријетњом, кад се зна да је о томе одлучивала тадашња Подгоричка скупштина? Данашњи посланици понашају се толико непристојно да говоре да је Подгоричка скупштина била такозвана. Да нијесу, можда, ови посланици, без заслуга и искуства, значајније личности од некадашњих посланика, бираних из угледних братстава Мартиновића, Вукотића, Пилетића, Даковића и многих других са великим патријархом Дожићем међу њима?
Југославија је створена у доба интеграција када су се уједињавале моћне земље којима се ми не можемо ни приближити. Сувишно је понављати да је наша некадашња домовина била највећа, најмоћнија и најразвијенија држава на Балкану.
Нијесу се послије Првог свјетског рата ујединиле само Србија и Црна Гора, него и остале јужнословенске земље. Наша Бановина пристирала се на 32 000 квадратних километара.Тада је цијела Метохија припадала Цетињском округу. Данас наша земља има само 13 900 квадратних километара. Посланици не питају гдје су нам остале територије, него непрекидно понављају да нас је анектирала земља која је тада изгубила име и подијељена по бановинама.
Знају ли млади и неискусни посланици да би ваљало нешто знати и радити, а не само политизирати?
Схвата ли ико да би требало бар нешто из наше прошлости зребало уважавати, а не само претке вријеђати?
Вријеме ће показати јесу ли били мудрији некадашњи или садашњи посланици. Ма ко био у праву, ваљало би пристојније говорити о свим догађајима, а избјегавати ружне ријечи од којих могу имати користи само наши доказани непријатељи што се радују свакоме злу у располућеној земљи.
Јован Ераковић
