Пише: Дописник

У октобру мјесецу тачније речено 8-ог навршава се 38 година мучења Црне Горе и њених грађана са демократијом у ствари са покушајем скидање задњег упоришта комунизма у Европи.Тако све да би се та зла пошаст која је свијет стајала преко 100 милиона жртава, и поред тог сазнања још код нас има упориште, таман као тридесетих прошлога вијека!Зашто је то тако тешко некоме ко је изван овог простора за разумјети мада и нама овдје то иде тешко и не схватамо колико је то ушло дубоко код једних броја не малих породица и друштва једним дијелом.
Не може то бити схваћено било коме изван овог крашког поднебља, на које је вјековима природа излијевала своју негативну енергију, а једна од најгорих је баш та комунистичка која је пала изгледа на плодно тло,гдје се негативно удружило са негативним и претворило у још веће зло ,које до данас предствљају као нешто позитивно, као у математици ,гдје минус пута минус даје плус’!
Ево једног разговора из новијег врмена када се народ надао некој промијени и бољитку ,а разговр се водио на тераси хотела Црна Гора у Титограду 1988 године.
Разговор очајника !
Сједим у башти хотела Црна Гора ,читам „Побједу“,а за сусједним столом двојица старих ратника потопљени црним безнађем ламентирају над ломом својих младалачких идеала.
То није обичан разговор двојице пријатеља ,него монолог једног кога је алкохол деформисао ,изобличио му лице ,надуо тијело ,опустошио душу,отровао језик .
„НИЈЕСМО ИХ ПРОРИЈЕДИЛИ КАКО СМО СЕ НА ПОЧЕТКУ ДОГОВОРИЛИ .МНОГО ИХ ЈЕ ОСТАЛО .
Та омладина је већином њихова .Дражина и Ђуришићеви унуци.Мало је ту наших.Са њима не можемо бити задовољни.Отупљена им је револуционарна ревност.А неки је нијесу имали .С комшијом пије,с комшијом ије,иде на свадбе и жалбе као да им се очеви нијесу нијесу гледали преко нишана .Добра је била Пекова замисао .Побити деведесет посто у Црмничкој нахији и тако редом,али нас спријечили проклети Италијани.Тако Црмница оста четничка.Катуњани су изгледа били четници ,а изгледа да су и данас .То мало наших са Цетиња прешло је у Београд .Ко на Цетиње данас влада ?Четнички и зеленашки синови и унуци ,а наши се ако их има ,не смију чути.Па никшиће с околином ,који је некада био црвени град ,понос Брка и Мизаре ,сада је пун четника .Ђуришић им је идол .Не могу никад прежалити што га 43.године не убих на Крнову.Побјеже ми на коњу испред
носа .Гађах га и ништа.Васојевићи су били и остали четнички.Све их је требало редом очистити,ни жива ува оставити.требало је ситажити проклети кот.Свакога ко није био за петокраку ,ко је није носио,коме није била у срцу.Могли смо а нијесмо.Тако нам и треба.Еј!Зла ли времена!Данас се свуда пјевају четничке пјесме ‘А реагујемо ли милиција .Ови наши неће у милицију ,Они вјечито студирају ,отварају кафиће ,шверцују,пију,проводе се по Београду и Приморју .Брига њих за друго.За кога смо четири године крварили по планинским беспућим ?
Даноноћно нападали и гладни и жедни и боси и голи без одмора и сна .Већ говоре јавно ,и то без стида ,да они имају своје првоборце,да им треба дати борачке пензије,да су они прави ратници и родољуби ,а да смо ми издајници Српства.Данас човјека не може ништа изненадити.На добро неће изаћи,сигуран сам.Против нас се води велила кампања ,нарочито у штампи .Те 44.побили смо у Крагујевац толико хиљада,у Краљеву,у Нишу,а тек у Београду,и то кажу на десетине хиљада најбољих Срба.Ја то знам добро,боље од њих ,колико смо их и зашто побили ,само ми је жао што их више нијесмо побили .Нико од наших не одговори ,ни Пеко ,ни Темпо ,ни Минић ни Љубичић,да су то били Равногорци ,четници.Знаш ти да сам био на Зиданом Мосту и знаш колико сам их побили у оним шумама .Неколико дана и ноћи само води и туци .Писка ,вриска,плач,кукање и лелек жена ,ђеце ,старих,и свакаквих, тог четничког олоша из Црне Горе и Херцеговине ,наглуишили су нас.Није било милости ,наплатили смо се поштено.Неки Зелен ,тако су га звали ,из Пјешиваца ,повео сву фамилију ,чини ми се да их је било осморо.Ја их издвоих ,кобајаги сажалио се на нејачи ,па оспи из машинке и све их на гомилу .Сјећаш ли се колико смо поклали њихових официра и других у оном возу за који су мислили да путује за Италију ,а он се враћао назад из Аустрије у Словенију .Подвалили им Енглези.Воз јури преко границе,а крв из вагона цури ли цури.Ми излазимо на прву станицу по обављену послу,батаљон одабраних ,сви испрскани крвљу њиховом поганом крвљу,а комадант  награђуе правац Блед на одмор ,заслужен, наравно.Тамо смо их средили ,али вође су остали.Овђе није ураћен ваљан посао .Знаши шта нам је полтиком говрио на Радовчу?Заборавио си сигурно“Не сјећам се свега .а било је давно „,одговри му овај.“Лењин је једном приликом одржа говор народним комесарима и рекао између осталог и ово :Ако хоћете да револуција успије ,ондас побите све попове ,учитеље,официре,богате сељаке ,онда ћете ви остати најпаметнији!Ми смо тако почели у Црној Гори ,али се дигоше четници и националисти и потјераше нас за Босну.Послије се касно вратисмо .У том ови горе забранише ликвидације .Изађе нека амнестија ,па почеше избори и тако их неочистимо.Њихова је срећа што је Сава погинуо ,а да је преживио рат,било би он или они.Не би им остало ни дијете у колијевци.Данас би били мирни .Једино су Граховљани своје очистили 44.године и то само они.А ови други ;како ко и какао гдје .Нешто су у Бјелопавлићима прочистили .Ни ту посао нијесу привели крају .А зна се колико данас у Црној Гори има њихових првобораца .Више него нас .То ми није јасно .Погину Сава,погину Иван, а овај луди Ђилас чим се завршио рат,поче да пише књиге .А Блажо чим се докопао предсједниковања ,почео да изиграва господара Црне Горе ,да смирује партизане и четнике као некада краљ Никола Турке и Црногорце .И шта даље да ти причам,не треба се чудити што нам све наопако иде .Да није било и нфорбироваца 48.године ,не бисмо им никога живога оставили .Знаш за овај договор другова наших горе да 1950.године не смије преживјети ниједан бивши четник ,нити члан њихове породице ,нити смије остати жив онај ко је неутралан ,ко нас није одушевљено прихватио.
Овај други искористи паузу да дође до ријечи и придружио се мишљењу ауторитативнијег колеге : Попуштала нам је будност,Јово а они су то користили .Изгледа прође наше,а што прође не враћа се .
Њихов разговор није био намијењен мојим ушима али сам га морао слушати,свеједно да ли сам желио или не,задржан неком снажном унутрашњом присилом која ме чврсто везала за столицу .Овај Јово ,како се звао,пресијецао је пролазнике својим бљувањем и закрвављеним очима увјеравајући саговорника да није све пропало ,да је ово тренутна криза комунизма код нас и у свијету због распада великог Совјетског Савеза ,али и они ће се дозвати памети и најзад схватити срамну издају Горбачова који је Њемце ујединио а Русију разјединио . ,ко се томе надао!“ То се Вуксане преко ноћи десило „ко се томе надао“?
Вуксан покуша да заусти ,али му Јово не дозволи ,него настави мало гласније и нервозније :“ Побиједит ће поново социјализам и у Мађарској и у Пољској и у Бигарској .А код нас ће се наћи неко ко ће укинути овај вашар од ових партија и партијаца и остат ће она наша права и једина Комунистичка „.Вуксан заврти главом: Тешко да ће нешто од тога бити „.
“ Хоће вјеруј ти мени ,јер се овако више не може“,упоран је Јово.
“ тачно је оно да се никада не зна ,ја бих волио да тако буде ,али видиш ли да су војсци скинули петокраку ,чему више да се надамо,наше је било .па прошло ,разочаран ће Вуксан.
Смучи ми се разговор ,људи чија се свијест није промијенила скоро педесет година .Устадох да их више не гледам и слушам.
Било је то 1988 .године ,а гдје смо ми данас у Црној Гори или Монтенегру,и шта данас раде синови и унуци ових који су се жалили један другом ,на пропуштену прилику да се ријеше својих ратних непријатеља ,браће кумова и рођака.