Пише: Иван Милошевић
И ове године, тачније у петак 6. јуна, један аутобус кренуће за Словенију и Камничку Бистрицу. Још једном група вјерника и поштовалаца својих предака и традиције бивше Краљевине Југославије и њене војске кренуће за Словенију да скину вео заборава са више хиљада четника Павла Ђуришића који су након званичног завршетка рата, сурово и небратски побијени у словеначким шумама. Без суда, било какве правде, само из примитивне освете комуниста и њихове партизанске војске, за мјесец побијен је интелектуални. духовни и војни врх једне напуштене и издане војске и њених војника чија је кобна животна грешка била идеолошке природе – нијесу вољели комунисте! Због тога није било милости, постојао је за комунисте само један излаз – метак у чело. И таквим жртвама већ годинама у молитвене и покајничке походе долази из Црне Горе аутобус, два, са путницима који као неки јахачи идеолошке апокалипсе, желе да сачувају оно од чега у Црној Гори сви бјеже – сјећање на своје претке који су били за краља, Дражу, Пввла и отаџбину!
Био сам више пута путник у том аутобусу. Хтио сам да симболично одужим дуг према своме претку који је стријељан без пресуде негдје у словеначким шумама и закопан као да не припада људском роду. Све што сам задњих 30-ак година сазнао о црногорским четницима, њиховим голготама, покајању и издаји, говори да су били залудни борци једног унапријед напуштеног краља и крволочне игре моћника. За њих није било милости, остали су без дотадашњих савезника и враћени су на комунистичку касапницу. И након 81-не године након њихове погибије и жртве у Црној Гори се о њима и даље говори полушапатом и њихови потомци данас се стиде својих побијених предака у Словенији.
Црна Гора је пуна комуниста и њихових сљедбеника који су се одрекли свих постулата комунизма, али нијесу само једног правила – да брат нема већег крволока од брата! Стога и данас, као и прије осам деценија, над словеначким јамама шири се идеолошки и небратски мук комунистичке дјеце и њихових идеолошких погледа који су свуда у свијету покопани, али и даље живе и његују се у Црној Гори. И онда се подоста оних који пате за Брозом љуте када се помену црногорски мученици у униформи Краљеве војске, као да желе да из подсвијести истјерају свако сјећање на њих, јер ваљда их негдје у дубинама свијести нагриза тај злочин!
И надам се да ће и овогодишњи аутобус или два бити јавна опомена колективној дубини подсвијести да се крволочна комунистичка и партизанска освета и масакр не смију заборавити. Уколико се заборави биће то заборав саме Црне Горе и свега што је она била и што ће убудуће бити!
