Повод за разговор су велики мајски датуми српске историје: искрцавање српске војске на Крф, 4. мај и наслеђе Јосипа Броза Тита, 9. мај као Дан победе над фашизмом, Равна гора и генерал Дража Михаиловић. Али разговор се не зауставља на прошлости – из историје стижемо до најосетљивијих питања данашње Србије. Да ли је српско друштво извукло поуке из 20. века? Шта значи када се политика капитулације представља као идеал? Где су данас власт, Црква, студенти и српска интелигенција? Да ли је могуће говорити о националном оздрављењу без суочавања са титоизмом, УДБОМ, комунистичким наслеђем и сломом српског становишта? У разговору говоримо о Дражи Михаиловићу, Титу, Југославији, Данy победе, Русији, русофобији, Косову и Метохији, студентским протестима, улози Српске православне цркве и питању шта данас значи борба за истину и правду, а шта њено извитоперавање. Ово није разговор само о историји, већ о томе какав идеал данас нудимо српском народу: слободу или капитулацију. Девић управо отвара то питање реченицом да нам се „политика капитулације представља као идеал“, повезујући га са историјским примерима, Црквом и актуелним политичким питањима.
