Пише: Момо Јоксимовић, предсједник Партија пензионера Црне Горе-ПИР

Иницијатива  да се у Никшићу подигне споменик Јоки Балетић, отвара много дубља и озбиљнија питања од самог локалног пројекта.  То више није питање једног имена, већ питање однса државе према историји, идеологоји о европским вриједностима. То је истовремено и политички чин и порука друштву.

То није питање само историје.  То је питање—да ли је Црна Гора спремна да стане уз  европске вриједности или да остане заробљена у  идеологијама које је велики број земаља Европе одавно осудио.

Скупштина Савјета Европе је  јасно и  недвосмислоено донијела Резолуцију о осуди тоталитарних комунистичких режима.  Та Резолуција није мртво слово на папиру—она је темељ савремене Европе. Државе које држе до себе су их спровеле:уклањају симболе, преиспитују „хероје“, именју истину правим именом. Комунистички злочини не застаријевају.

Већина држава– чланица ЕУ су усвојиле ову Резолуцију, па и неке  државе које су  кандидати за ЕУ. Ширење комунизма и истицање његових симбола и законим је кажњиво, као у: Пољској, Литванији, Летонији,  Естонији, Мађарској…

Само код нас се битка води да ли је  тоталтаризам—тоталитаризам.

У појединим европским државама комунизам је и правно и морално изједначен са  фашизмом. За његову  пропаганду постоје санкције.Код нас –подижу се споменици.

То није неутрално. То је порука.

Порука да жртве комунистичког режима нијесу важне. Порука да се историја  селективно тумачи.  Порука да држава нема снаге да се  суочи са истиним.

Јока Балетић није само „револуционарка“. Она је симбол једне идеологије. А та идеологија је иза себе оставила прогоне, ликвидације, затворе , стријељања, мучења,  страх. То не може бити темељ за славље у 21 вијеку.

Јер ако данас дозволимо да се под плаштом „антифашизма“ рехабилитује тоталитаризам, сјутра ћемо изгубити право да се позивамо на Европу.

Црна Гора не може сједјети на двије столице.

Или ћемо бити држава европских  вриједности—или ћемо остати таоци идеологија које су Европу коштале милионе жртвава.

Средине више нама.

Ово тим прије што су  чланице Европске уније усвојиле Резолуцију о осуди тоталитарних комунистчких режима. Партија пензионра Црне Горе –ПИР и Друштво за историјска истраживања Црне Горе, предали су предсједнику Скупштине Црне Горе, Андрији Мандићу :

*Декларацују о грађанском и националном помирењу, и

*Резолуцију Скупштине Савјета Европе о осуди тоталитраних комунистичких режима.

Њихвим усвајањем свако подизање споменика који симболизују тоталитарни комунистичи режим ,биће беспредметно.

Црна Гора мора знати куд иде.  Не можемо истовремено ићи ка Европи и враћати се у идеолошке подјеле које је Европа одавно превазишла.

Зато предметну иницијативу треба сагедати шире, одговорније и државнички.

Јер оно што данас одлучимо, неће бит само одлука  о једном спменикиу. Биће то одлука о томе ко смо и куда идемо.  Да ли имамо храбрости да кажемо истину, или ћемо наставити  да се кријемо иза идеолошких подјела.  Не смије нам бити  идеолошко наслеђе прече од европског пута и истине коју жељно чекамо.

На нашу жалост, ми смо још заробљени у једоумљу. Учимо лажну историју, наставни планови и програми су нам пуни популизма, лажи и неситине. Докле год не дођемо до пуне истине, нема  ни истинског помирења. Истина ма колико болна била је једини лијек за све. Болна али љековита.