Пише Горан Киковић, историчар, књижевник и новинар

БАРЈАКТАР

Аутор овог лијепог цртежа из времена Краљевине Црне Горе је Hanz Printz
Дукљански монтенегрини видите ли да сте чак фалсификовали и часни
црногорски алај барјак ??? Само слијепи не види да је на црногорском
алај барјаку бијели а не жути орао, какав је офарбала екипа ,, судопер
партије“ на челу са Ранком Кривомозгићем 2004.г. !!!

БАРЈАКТАР, чин и звање у војсци, један од најхрабријих војника који је
са барјаком ишао на челу своје војне јединице. Бити барјактар у току
XVIII и XIX вијека у Васојевићима, значило је бити један од вођа
племена. Барјактари су често и потписници разних народних
одлука, заједно са осталим главарима (војводама, кнезовима и сл.).
Уколико нема, или не постоји, војводе или кнеза, барјактар је прва
личност у племену. Виорење барјака испред војске, одувијек је давало
подстрек војницима на јунаштво. Барјактарство, односно ношење барјака,
увијек је припадало најхрабријем војнику, и
представљало је највећу част и признање одабраном. Барјактарство је
било и наследно. У случајевима када барјактар погине у борби, барјак
одмах узима неко од његове браће или најближих рођака и ставља се на
чело војске. Заробљавање барјака од стране непријатеља значило је
највећу срамоту и неку врсту капитулације. Стога се дешавало да у
једном боју погине по неколико браће, не дајући да барјак падне у
непријатељске руке. У случајевима када барјактар толико остари да не
може обављати своју дужност, барјак предаје сину, синовцу или блиском
рођаку. Као прве васојевићке барјактарске породице, у литератури се
помињу: Катанићи (потомство попа Катане) у Лијевој Ријеци и Нахији;
затим Мујовићи у Лијевој Ријеци; Вулевићи из Трешњева и Драговићи из
Ђулића; Вешовићи и Миликићи из Лијеве Ријеке; Лабани из Грачанице,
Бакићи из Забрђа итд.

БАРЈАК КОД ВАСОЈЕВИЋА

Прецизан изглед васојевићког барјака није сачуван. Остали су описи
који кажу: „Барјак је био налик на крсташ барјак легендарног јунака
Бошка Југовића“. Нешто прецизнији опис васојевићког барјака је знамење
које је носио поп Катана Ковачевић (који је под њим превео повећу
групу Васојевића из Лијеве Ријеке у Божиће, око 1700.године). Тај
његов барјак (по предању добијен од Арсенија Чарнојевића 1689.године)
био је „црвене боје са три крста, оперважен златном направом“ – народ
га је звао „црвена крпа са три крста“. Барјаке истих или сличних
изгледа носили су, до пред крај XVIII вијека, унуци попа Катане
кнежеви Мирчета и Милутин. Крајем XVIII вијека Лакић Кастратовић, као
турски поданик, бира за барјактаре Маријана Л.Драговића из Ђулића и
Нова Ј.Вулевића из Трешњева. Како наводи  Новица Д. Ненадовић, барјаци
које су они носили имали су на себи три крста, док се боја не може са
сигурношћу утврдити. Касније су Васојевићи носили крсташ барјаке, које
су им подијелили Карађорђеве војводе 1809.године, у Првом српском
устанку, након битке на Суводолу. Ти барјаци су били „од двије поле:
црвене и бијеле или плаве и бијеле, са по једним или два крста
извезених бијелим концем, а на крсту су била четири оцила, а испод
крста је писало „Бог је са нама“. Тада су барјаке добили: Вукадин
Н.Вулевић, Ново В.Драговић, Величко Томашевић (из Лушца), Алекса
Краговић (из Петњика), Перко Пешић (из Лубница), и један Лабан предак
Угреновића (из Грачанице). Карађорђеве барјаке Васојевићи су носили
све до 1857.године када су их замијенили црногорским барјаком црвено –
вишњеве боје. Тај црногорски барјак имао је у центру крст – истих
крака, а ободом је био вез бијеле или златне боје.