Само питајте неког шта мисли о краљу Александру и све ће вам бити јасно са каквом особом разговарате.
Прави српски родољуб ће вам рећи истину да је он био витешки краљ, врховни командант славне Српске војске—победнице Балканских и Првог светског рата, осветилац Косова, ослободилац Старе Србије, ујединитељ Срба и свих српских земаља, Карађорђев праунук, потомак великог Његоша и Светог Петра Цетињског, шеф Мале Антанте и Балканског савеза, обновитељ и ујединитељ Српске православне цркве, домаћин највећем броју руских царских избеглица у Европи и најмоћнији српски владар после цара Душана итд.
Са друге стране, задојени удбашком пропагандом, удбашки националисти ће износити разне лажи и показивати своју мржњу јер овог витешког краља данашњи удбашки Срби мрзе можда и више од оних који су убили краља Александра.
Мржња према краљу Александру уједињује данашње удбашке Србе са хрватским усташама, Титовим комунистима, бугарским фашистима, црногорским усташама и свима онима који Србији и Србима не мисле добро.
Најоклеветанији Србин је краљ Александар I Карађорђевић, мученик за веру и свој народ, убијен од усташке руке на данашњи дан, 1934. године у Марсељу, као друга жртва наци-фашизма у свету.
Убила га је иста она идеологија која ће за коју годину након убиства нашег краља, однети милионе људских жртава, а међу њима и више од милион Срба.
Српски народ се до данас није опоравио од овог убиства. Још од тог кобног марсејског 9. октобра 1934. године па све до данас, српски народ не зна за неку добру вест на националном плану, нити се до данас појавио српски политичар који би бар приближно могао да оствари такву корист за Србе или утицај у свету какав је имао наш убијени краљ, друга жртва наци-фашизма у Европи—прва жртва је аустријски канцелар (иначе велики антисемита и екстремиста) Енгелберт Долфус, који је убијен само четири месеца раније исте године.
Краљ је тог кобног октобра 1934. године путовао у Француску како би учврстио савез у припремама за рат са Немцима, за који је знао да неминовно долази. У ту сврху, краљ Александар је основао Малу Антанту и Балкански савез са Грчком и Турском, као предстојећу одбрану од немачке инвазије.
Краљ је интензивно радио на набавкама и производњи тада најновијег наоружања за нашу војску.
Уз то припремао је и народ кроз делатност организација као што су били: Соко, Четници, Скаути, Народна одбрана (посебно са задатком науружавања и обуке српског народа у мешовитим срединама).
Пред пут у Марсељ, се по сведочанству Светозара Прибићевића, спремао за разлаз са Хрватима и стварање српске државе на границама 7 од 9 већински српских бановина (уз додатке) које је створио у својој Краљевини.
Нашег краља, победника Првог светског рата, заједно са француским шефом дипломатије Жан Лујем Бартуом, у марсељској луци је дочекало милион Француза!
Ајде замислите данас да милион Француза дочека српског председника Вучића или премијера Мацута.
Или још боље, замислите да милион Француза изађе да дочека било ког светског политичара. Е кад то замислите, онда можете да схватите колики углед је уживао наш краљ у свету и колико смо ми данас далеко од тога.
У огромној и одушевљеној маси Француза, у Марсељу је нашег краља дочекала и организација хрватских усташа, који су платили резигнираног бугарског терористу и плаћеног убицу терористичке организације ВМРО, Величка Димитрова Керина из Пазарџика у Бугарској да убије краља.
На самом месту убиства, шокирани грађани Марсеља су буквално као крмка линчовали голог бугарског терористу и вукли по улицама града, који је тако одмах добио смртну казну пре било каквог суда. Оно што данас знамо је и да су у атентат биле умешане и фашистичка Италија, нацистичка Немачка, као и Мађарска али на жалост и на срамоту Француске Републике, никада до краја није спроведена истрага овог убиства, а архивска грађа у Француској везана за ово убиство је дан данас запечаћена и недосупна јавности.
Ми сваке године апелујемо на француске власти да отворе архиве о убиству краља Александра како бисмо коначно сазнали пуну истину.
Убиство краља Александра је био највећи шок за српски народ између два светска рата.
Али поред тога, потомци Срба који су на коленима чекали свог краља и ратног команданта са којим су делили ровове и битке, носили га од Београда до Тополе, лили сузе и јецали као за најрођенијим, данас сматрају да је тај човек њих и нас издао и да је он „отац Јасеновца“ и остале неопеване глупости.
Унуци и праунуци Срба, који су на коленима оплакивали свог краља, задојени непријатељском удбашком пропагандом, данас сматрају да је краљ Алекдандар једини кривац за све недаће које их данас погађају, па га оптужују и пресуђују му горе од оних који су га убили или оних који су покушали да избришу успомену на њега.
Оптужују га да је он сам створио Југославију што није тачно, јер најпре ниједан српски политичар (осим Јаше Томића), генерал, професор, владика итд. није био против стварања Југославије.
Идеја Југославије се примила и развија у Београду још од кнеза Михаила Обреновића и сви Обреновићи и Карађорђевићи су радили на њој.
И није тачно да је било када на мировним преговорима током Версајског процеса Србима нуђена било која опција стварања Србије у границама српског етничког простора. Била је понуда или да се ствара држава јужних Словена са Београдом као центром и српском династијом као владајућом или да се обнавља Аустроугарска као да рата није било.
Истина је да је Југославија створена једногласно изгласаном у Скупштини Нишком и Крфском декларацијом, као и напорима великих сила (Британије, Француске и Америке) током версајских мировних преговора.
И без царске Русије која је нестала у вихору комунистичке револуције 1917. године, није било велике силе која би на мировном процесу могла да штити интересе српског народа и стварање проширене српске државе.
Задојени удбашком пропагандом и полуистинама, Срби су данас од краља Александра створили најоклеветанију историјску личност (уз наравно Дражу Михаиливића и Николу Калабића), а све што им је хрватски комунистички диктатор и аустроугарски каплар из вражје дивизије Јосип Броз Тито замесио, пребацују на краља Александра.
Ипак, иако жестоко оклеветан, краљ Александар наставља да живи у срцима оних часних Срба који су свесни његове историјске величине и невероватног поштовања које је уживао код својих ратних другова Солунаца са којима је у првим борбеним редовима делио корицу хлеба.
Послушајмо како се Свети владика Николај охридски и жички сећао нашег краља: https://youtu.be/krh1UIrJaeA.
Нека је покој души и вјечнаја памјат нашем витешком краљу Александру I Карађорђевићу, ујединитељу српског народа!
извор: историја срба
