Највећи хришћански празник, Васкрсење Господа Исуса Христа, свечано је и молитвено прослављен и ове године у древном граду Скадру. У храму Пресвете Тројице у Враки код Скадра, српски народ прославио је Великдан, како скадрани називају празник над празницима.
Са благословима Његовог Блаженства новог Архиепископа тиранско-драчког и цијеле Албаније г. Јована и Његовог Високопреосвештенства Архиепископа Цетињског и Митрополита црногорско-приморског зетско-брдског и скендеријског и егзарха свештеног трона пећког г. Јоаникија, свету васкршњу литургију 20. априла 2025. године, служио је протојереј мр Предраг Шћепановић а за пјевницом је појао мр Александар Вујовић, професор Богословије Светог Петра Цетињског.
На литургији је био сабран дио нашег српског народа из Скадра, Враке, који су дошли да прославе најрадоснији празник и да се помоле васкрслом Господу на свом српском језику.
Литургији су присуствовали и званични представници српског и црногорског народа у Републици Албанији, међу којима г. Павле Брајовић – Јакоја, предсједник Удружења Срба и Црногораца „Морача-Розафа“ из Скадра и представници Православног братства „Свети Јован Владимир“, као и представници српске мањине у албанског парламенту.
У току васкршњег литургијског сабрања, вјерном народу, бесједом се обратио протојереј мр Предраг Шћепановић, честитајући свима празник, и између осталог казао: „Христос воскресе, Ваистину васкрсе Господ и показа да је наш људски живот саткан од тајне неба и земље, коју је преко Голготе, од оног страшног дана и издајства Јудиног, па преко Велике Суботе, када обиђе душе оних праведника Аврама и свих оних који су чекали. Свуда на земљи је био трулеж, свуда се осјетила смрт. Погледајте природу, с јесени и зими све умире, а с прољећа све цвјета и све васкрсава. Није ли Бог у темеље ове васионе ставио, да све умире и све васкрсава. Велики догађај, велики земљотрес, велики потрес! Муња вјечно-живог огња. Јавља се Господ и из Његовог Гроба који остаје празан, засијао је живот. Не живот, браћо и сестре, педесет, седамдесет, деведесет година, него живот вјечни. Ето утјехе за све мајке које су изгубиле своју дјецу, сестре које су изгубили своју браћу, па смо се и данас сјетили свих оних који су по овој лијепој земљи, тамо гдје се спајају Дрим и Бојана и праве Скадарско језеро. И поздраве носе у крајеве неке, незнане, далеке. Тако и ми, данас овде у древном граду Скадру, профеосор Цетињске богословије Александар Вујовић и моја меленкост, заједно са свима вама, одслужисмо васкршњу литургију. И сјетисмо се, блажењејшег Архиепископа Анастасија, сјетисмо се Митрополита Амфилохија, Борислава Пелевића, Алексеја Мишченка, Милана Брајовића и многих других, ваших мислих и драгих, који су жељели да овај духовни живот српског народа у Албанији тече узлазном путањом.
Зато, драга браћо и сестре, данас долазећи на ову свету васкршњу литургију, запитајмо се шта значи то јаје? Јаје из кога се рађа нови живот а из Христовог гроба засијао је нови живот. Смрт је сад као крезуби лав, која риче и виче и урличе, али не може више да држи човјека. Земља више не држи кости, а прије 600 година прије Христа, пророк се питао сухе кости да ли могу оживјети? Могу Језекиља! Ево Господа, који је превалио толики пут и чија је смрт на крсту била смрт смрти и од тада, како каже велики писац Црњански „нема смрти, постоје само сеобе“.
Зато у васкрсењу драга браћо и сестре Господ нека васкрсењем својим обнови све оно што је било пало, да подигне оно што је било пало, да оно што је остарело подмлади вјечном новином и младошћу. Јер Христово васкрсење није неко сјећање и комеморација на нешто што се десило прије скоро двије хиљаде година, него и Христово васкрсење је и наше васкрсење. Ако Он није васкрсао узалудна је вјера и проповијед и оволики храмови, све би било узалудно. Он је „воз људске историје“, како рече отац Јустин „који је јурио шинама смрти, и повео шинама бесмртности“.
Теби васкрсли, јачи од смрти, сладчајши Исусе, хиљаду вјечности да имамо, не би смо ти се могли одужити што си побиједио смрт, што си нови Адам. Онај Адам је наивношћу изгубио рај, а твоје васкрсење и твоја љубав на крсту са којег си загрлио читаво човјечанаство и рекао „опрости им јер не знају шта чине“. Ево и ми данас из овог миленијумског града Скадра, грлимо исток и запад и сјевер и југ, честитамо и нашим комшијама римокатолицима, који такође славе Васкрс, да сви у вјеру у васкрсење проводимо наше дане. Дане нашег живота, и да знамо да нема смрти, нема трулежи, да је Бог све створио, све жели да живи, ништа неће да умре, а најмање жели да умре човјек. Зато браћо и сестре, немојмо да живомо, педесет, седамдесет, деведесет година, него са васкрсклим Господом, који је једина наша нада слатка утјеха у овом горком свијету који пролази, и вјечна радост у оном који долази. Тај Господ нам нуди вјечни живот, не мало година, десетине година, него живот у заједници, син васкрсли. А арханђео нам благовијести и каже, није овдје него устаде. Тако и ми рецимо за све наше гробове, за све наше покојне, родитеље, браћу и пријатеље, нису ту, него су устали.
Господе, благи, који си васкрсао из мртвих, слава ти и хвала, а све вас браћо моја из Враке овдје, из Скадра, из државе Албаније, поздрављам тријунфалним поздравом остварене наде и радости, Христос васкрсе – ваистину васкрсе! Тугу и смрт однесе, радост нам донесе и себе васкрслога, који побиједивши смрт, не само за себе, него са читав људски род. Нека би Господ дао да свима нама засија свјетлост васкрсења у нашим срцима.Поздрабвљам овдје присутнога павла Брајовића, предсједника Удружења а сјетили смо се у молитиви и бољашчег Сима Ајковића, који је из зрадствених разлога одсутан, а који је духом и душом и цијелим својим бићем са нама, са Павлом, са свима нама да у јединству градимо духовни живот. Јер духовни живот је прави живот, све остало је комедија чула, и све остало брзо прекрије заворав, љута трава заборава и смрт и хладна гробница .само оно што је засновано на васкрсењу Христовом може да нам донесе радост. Радост васкрсења Христовог. Зато вас још једанпут и много пута и хиљаду и милион пута поздрављам, са Христос васкрсе – ваистину васкрсе“.
Вјерни народ приступио је светој тајни причешћа а потом су освештана ваксршња јаја и подијељени пригодни поклони сабранима, као дар Митрополије црногорско-приморске и благослови Митрополита Јоаникија.
У име домаћина сабране је поздравио господин Павле Брајовић – Јакоја, предсједник Удружења Срба и Црногораца „Морача – Розафа“ из Скадра, који је заблагодарио представницима Митрополије црногорско-приморске, оцу Прердагу Шћепановићу и професору Александру Вујовићу, на доласку у древни град Скадар и у Враку, да се наш српски и црногорски народ окупља око свог храма и моли на свом српском језику. Он је изразио и захвалност и Митрополиту црногорско-приморском г. Јоаникију који не заборавља вјерни народ у Скадру, подсјетивши да је у Скадар и народ у овом граду увијек био везан за Митрополију црногорско-приморску и Српску православну цркву.
Павле Брајовић је казао, да ће ако Бог да, са благословом цркве и свештенства Српске православне цркве и Албанске православне цркве, ускоро отпочети обнова храма и уређење порте око храма Пресвете Тројице у Враки, и позвао све оне који могу да помогну својим прилозима, да уређење и обнова овог храма и простора око храма, поред духовне обнове, која је видна, засија у пуном сјају. Земљиште за новоподигнути храм Пресвете Тројице у Враки код Скадра, прије скоро три деценије приложила је породица покојног Милана Брајовића, а храм је грађен са благословима блаженопочивших Архиепископа Анастасија и Митрополита Амфилохија, и прилозима Српске православне цркве Митрополије црногорско-приморске и једним дијелом.
„Духовни живот се хвала Богу развија, у плану су да се обнови и курс српског језика при Удружењу „Морача-Розафа“, као и часови православе вјеронауке, како би и даље културне и духовне свечаности красиле живот српског народа и наших комшија и пријатеља мухамеданске и римокатоличке вјероисповијести у овом древном граду Скадру. Са нама је наше свештенство, наши професори, који нас не заборављају, драга браћа и сестре из Црне Горе, Србије, из цијелог свијета, они се интересују за наш српски народ у Скадру, и даће Бог да поново преко духовних и културних догађаја, курсева, часова српског језика и вјеронауке, предавања, промоција књига, Скадар постане један од духовних и културних престоница нашег народа, какав је био кроз вјекове“, казао је између осталог Павле Брајовић.
Све присутне поздравио је и хаџи мр Александар Вујовић, професор Богословије Светог Петра Цетињског, који је пренио поздраве Митроополита црногорско-приморског г. Јоаникија. Он је нашем вјерном народу у Скадру и Враки, пожелио да се окупљају око своје свете цркве, као што су то чинили и преци кроз вјекове и чували своје духовно и културно наслеђе, српски језик и православну вјеру. Подсјетио је да ће ако Бог да, уз помоћ добрих и племенитих људи у овој години, бити прослављено више културних и духовних догађаја у сарадњи са домаћинима, представницима српског марода у Скадру, међу којима је и прослава и свечана академија у част новоканонизоване велике подвижнице Христове, Свете Преподобне Стефаниде Скадарске, Дечанке и Битољске, која је рођена у Враки и која је канонизована и уписана у календар светих проше године. Ове године навршава се осамдесет година од њеног исповједничког упокојења, када се упокојила 4. маја 1945. године у Битољу.
Васкршње литургијско сабрање и прослава празника над празницима, у храму Пресвете Тројице у Враки и Скадру, још једном показало је јединство нашег народа, и поштовање и заједничарење са комшијама и пријатељима албанцима православне, римокатоличке и мухамеданске вјере.
мр Александар Вујовић
