ПОРОДИЦА и пријатељи опростиће се данас од Љиљане Зелен Караџић (81) , супруге првог председника Републике Српске Радована Караџића, која ће бити сахрањена на градском гробљу Баре на Палама. Телеграме саучешћа, после Ненада Стевандића, председника Скупштине РС, који је то учинио у четвртак, јуче су упутили председник СНСД Милорад Додик, министар рада и борачко-инвалидске заштите Радан Остојић, чланови Асоцијације „Ствараоци Републике Српске“, председник Социјалистичке партије Петар Ђокић…

Додик је навео да је с тугом примио вест о смрти Љиљане Зелен Караџић, и да ће њен хуманитарни рад као лекара и у Црвеном крсту РС остати запамћен.

– У овим тешким тренуцима њеној породици и пријатељима упућујем изразе најдубљег саучешћа – навео је председник СНСД.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Радан Остојић истакао је да је Љиљана Зелен Караџић својим стручним радом у области медицине и дугогодишњим ангажманом у Црвеном крсту РС дала значајан допринос друштву, посебно у временима када је хуманост и посвећеност помоћи другима била од изузетне важности.

– Њен професионални и хуманитарни рад остаће упамћен као пример залагања, одговорности и искрене бриге за људе – наводи се у телеграму саучешћа упућеном породици Караџић, супругу Радовану, кћерки Соњи и сину Александру.

Чланови Асоцијације „Ствараоци Републике Српске“ истакли су да је Љиљана Зелен Караџић била мудар и непоколебљив борац за правду и истину о страдању српског народа током трагичног сукоба у БиХ и у времену након рата. Из Асоцијације наводе да је Љиљана Зелен Караџић у тешким ратним и послератним данима заједно са члановима своје породице учествовала у стварању и одбрани Републике Српске.

– Све до данашњих дана носила је огроман терет неправде и притисака на своју породицу и све је то до свог изненадног одласка стоички подносила – наводи се у телеграму саучешћа породици Караџић.

ГОРАН Петронијевић, члан правног тима Радована Караџића, рекао је јуче да здравствено стање првог председника РС „уопште није добро“. Он због поверљивости таквог поступка није мога да потврди да ли је Трибуналу упућен захтев за условни отпуст Караџића из британског затвора због смрти супруге. На питање колико би иначе такав процес трајао и да ли би било довољно времена да би Караџић могао да стигне на сахрану супруге Љиљане, Петронијевић каже да, нажалост, не би.

Из Асоцијације истичу да се са тугом и највећим поштовањем опраштају од Љиљане Зелен Караџић, неуропсихијатра и угледног председника Црвеног крста Републике Српске.

Председник Социјалистичке партије Петар Ђокић изразио је саучешће породици и свима који су је познавали, истакавши да је увек показивала бригу за српски народ у најтежим временима, остављајући пример достојанства и преданости.

– Као супруга председника, носила је терет одговорности са снагом и мудрошћу, показујући бригу за народ у најтежим временима и остављајући пример достојанства и преданости. Нека њено достојанство и снага буде трајни подсетник на вредности којима је била посвећена – навео је Ђокић.

Љиљана се дуго пре смрти није појављивала у јавности. Њен близак сарадник Брано Дурсун, својевремено и председник Црвеног крста РС, живо се сећа тешког времена у којем је ова организација оснивана и Љиљаниног великог доприноса.

– У таквим условима, захваљујући њеном знању, прегалаштву и организационим способностима, изграђена је јака и стабилна структура Црвеног крста РС, који је упркос бројним тешкоћама, стекао услове да буде међународно признато друштво:

– Имала је велико стрпљење и способност да води сложене разговоре. Била је потпуно посвећена развоју организације која је данас препозната по свом деловању – каже Дурсун.

Са Радованом је делила све, па и струку. Обоје су специјализирани неуропсихијатри. У браку, склопљеном још у студентским данима, имали су двоје деце – кћерку Соњу и сина Александра.

Током деведесетих, у време рата у БиХ, постала је једна од најпрепознатљивијих фигура породице Караџић. Након што се Радован 1996. године, под притиском Дејтонског споразума и међународне заједнице, повукао из јавног живота, Љиљана Зелен Караџић остала је у јавности као његов најгласнији бранилац.

Једно од најупечатљивијих њених иступања било је 28. јула 2005. када је у емотивном обраћању преко регионалних телевизија, потресена и са сузама у очима, јавно позвала супруга да се преда Хашком трибуналу. Рекла је да је морала изабрати између лојалности мужу и заштите деце и унучади, те да породица живи у „сталној атмосфери бриге, бола и патње“. Да је и те како била у праву када је указивала на незаконит прогон породице, доказ је и податак да Караџићима нису ни дан-данас укинуте америчке санкције, што им је много отежало посете утамниченом Радовану, по пресуди Хага.

извор: новости