Тешко је, а можда и немогуће, пребројити колико је људи посљедњих деценија остало без посла. И најистакнутији стручњаци тјерани су на улице без икакве отпремнине.
Проф.др Весна Братић никога није оставила без посла, него је само директоре неких школа послала у учионице у којима је право мјесто за добре просвјетне раднике. Заиста је несхватљиво зашто су само директори школа недодирљиви док се остали кадар немилосрдно разгони.
Ја сам се школовао за рад у просвјети, али ме, послије завршених студија, ђаво однио у новинарство. Да ми је могло бити да бирам, радије бих отишао у учионицу, него у директорску фотељу. Ко се одлучи да предаје ђацима, бори се за добро народа. Ко жели фотељу, бори се само за оно што му је у њој.
Проф.др Весна Братић моја је земљакиња, па познајем њену лозу и пречисту анђеоску душу.
Јадна је земља у којој се анђели затварају, а сатане слободно газе све пред собом.
Са највишим поштовањем поздрављам нашу драгу Весну.
Јован Ераковић из Бањана