Пише: Јован Ераковић из Бањана

Понекад се чују захтјеви да се српски језик призна као службени. О каквом признавању они говоре? Ваљда би требало рећи да нам врате језик који су отели!

Овдје се вјековима говори српским језиком, а недавно је некоме пало на ум да нам то отме и наметне нешто из Осијека. Млади човјек који је посрнуо на Филолошком факултету у Никшићу, пошао је у Осијек и отуда донио докторат новог језика, за који рекоше да је црногорски. Да се у Црној Гори говори онако како нам из Осијека поручују?Је ли то истина или дезинформација?

Може ли се вјеровати да се морају заборавити значајни радови проф, доктора Радосава Бошковића из Орје Луке, проф. доктора Михаила Стевановића из Пипера, проф. доктора Вида Латковића са Цетиња, проф. доктора Радомира Алексића из Андријевице, проф. доктора Радмила Маројевића, проф. доктора Милије Станића из Дробњака, проф. доктора Михаила Шћепановића из истога мјеста и осталих наших великих слависта, а прихватити нешто што нам је стигло из Осијека? Коме је то на ум пало да тако насрће на наш српски језик?

Ако је сваки отимач дужан да врати све што је отео, ваљда су они који су нам отели велику духовну вриједност дужни да врате отети српски језик. Тако би требало разговарати са отимачима, а не лежерно предложити да српски језик постане службени!