Након Лознице, Крупња, Бајине Баште, некако баш ових дана, крајем септембра почетак октобра, и даље дубље у јесен, сећамо се годишњица великих догађаја, великих јунака и људи, али и издаје, напада са леђа, сећамо се одлобођења Горњег Милановца, Чачка, опсаде Краљева, борби на Церу и читавом Подрињу…
Веселин Мисита, Георгије Бојић Џиџа, Јован Дероко, Симо Узелац, Вучко Игњатовић, Звонко Вучковић, Драгослав Рачић, Милутин Јанковић, Милош Глишић, Јован Бојовић, нека су од имена која су тих дана била позната широм Шумадије и Централне Србије, већи број њих је живот и положило у устанку 1941.
Можда и најсветлији докази наше славне историје тог периода јесу иве слике пред вама где, четници и партизани спроводе заробљене немачке војнике. ,,Непобедиве“ немачке војнике, разоружане, уплашеме за свој живот спроводе Срби у униформи ,,поражене“ Краљевине или још чешће, у народном оделу са све торбом шареницом преко рамена.
У данима који ће уследити те крваве јесени 1941. имаћемо повлачење партизана са опсаде на Краљеву, стрељања у Крагујевцу и Краљеву, мучко убијање капетана Јована Дерока, прве сукобе четника и партизана у околини Ужица и Пожеге, Косјерић, Ивањицу, Ваљево…сламање црвене ,,републике“ , офанзиву на Равну Гору…
Тако је 1.октобра 1941 године ЈВуО ослободила Чачак..Сукобљене стране Wehrmacht и Југословенска војска у отаџбини ( четници ). Снаге окупатора. Делови 717. и 714. посадне дивизије – са тенковима и артиљеријом,немачке посаде из Ужица,Ариља и Ивањице,извиђачки батаљон из Краљева пристигли 22.септембра.Четничке снаге ЈВуО:Јелички одред 1200 људи под командом поручника Јована Бојовића,одреди Овчарско- кабларски,Јездински,Атенички,Пакроваћки,Заблаћки,Бреснички,Мрчајевачки,Коњевићки,Љубићки,Таковски,Горњомилановачки,Пријеворски,Трнавко-Чачански.Борбена група наредника Милутина Јанковића око 100 људи сви са пушко-митраљезима.Одред под командом Рада Страјанца.Укупно је у нападу учествовало око 4500 људи.
Поручник Предраг Раковић командант Пријеворског четничког одреда убрзо након битке за ослобођење Чачка постаје водећи командант у Чачанском крају.Истакао се у многим борбама против немаца,усташа и комуниста.Ток битке за ослобађање Чачка:Напад на немце наредио лично Дража Михаиловић,одредивши за команданта операције капетана Јована Дерока.На састанку официра у Прељини 30.9.1941. договорено је да јединицама са леве обале Западне Мораве командује капетан Јован Дероко а да јединица са десне обале командује поручник Јован Бојовић.Већ истог дана Четници су опколили град са свих страна.Борбе су почеле предвече 30.септембра када су Четници потиснили немце из улаза Овчарско-Кабларску клисуру и са Љубића.Око 21 час почиње да бесни битка око Чачка.У 2часа здружени Четнички одреди Љубићког среза прегазили су Мораву и напали немце са чела,док се Трнавско-Чачански одред неприметно увукао у град и напао их слеђа.На другој страни града су Мрчајевачки четнички одред и јуришна група капетана Дерока три пута покушали да прећу реку али бивају одбачени.За то време,Јелички Четнички одред и борбена група наредника Милутина Јанковића продире у град,па се око 2 часа развила борба у центру града.Мрчајевачки одред,упркос великим губицима,приморавају бункере пред собом на предају.Најзад,око 7 часова сломљен је немачки отпор,Четници улазе у Чачак са свих страна.Тада немци пробијају обруч под борбом у правцу Краљева.Одмах по ослобађању града организована је парада.Капетан Јован Дероко и поручник Звонко Вучковић предају рапорт Пуковнику Драгољубу Дражи Михаиловићу који наређује напад на Краљево.Губици:Југословенска Војска у Отаџбини 36 избачених из строја и један официр Капетан Радован Ђорђевић.Немачке снаге непознат број мртвих и око 300 заробљених војника и официра.
Литература-С.Живановић Трећи Српски устанак,књига друга,Звонко Вучковић сећање из рата,Г.Давидовић и М.Тимотијевић,Затамњена прошлост,прва књига.
извор: равногорски покрет
