Не изненађује ме да је Јаков Милатовић, предсједник Црне Горе, покренуо иницијативу за рехабилитацију и обештећење политичких затвореника на Голом Отоку. У складу са својом идеолошком и антиевропском девизом да нема ревизије Другог свјетског рата, Јаков је пун емоција за жртве Голог Отока, односно за правовјерне комунисте одане Стаљину до гроба, а ни да зуцне о неправди и злочину над црногорским четницима у Словенији у мају 1945. године. Оваквим понашањем Јаков бетонира актуелне идеолошкке подјеле у Црној Гори и упорно инсистира на афирмацији назадне комунистичке теорије и праксе!
Скоро прије годину дана послао сам предсједнику ЦГ захтјев да ме прими и саслуша трауме породице чије су домаћине, очеве и дједове, на правди Бога стријељали партизани у Словенији 1945. године, али никакав одговор нијесам добио. Истина, више и ми не треба и све ми је јасно. И након смјене Мила и након осам деценија у Црној Гори је све исто. И након Тита – Тито или Мило, иста ствар!
Са портала РТЦГ преносим текст о Јаковљевој иницијативи.
Предсједник државе Јаков Милатовић поднио је Скупштини Црне Горе Иницијативу за доношење закона о рехабилитацији и обештећењу политичких затвореника Голог отока, Светог Гргура и других затвора.
“Овим чином започињемо важан процес суочавања с прошлошћу и исправљања историјских неправди. Црна Гора, као демократска и правно утемељена држава, не смије занемарити чињеницу да су многи наши суграђани, због својих стварних или претпостављених политичких увјерења, били изложени репресији, физичком и психичком насиљу, без правичног суђења и без могућности да икада докажу своју невиност. Доношењем овог закона, Црна Гора би признала њихову патњу и омогућила им моралну и правну рехабилитацију и обештећење”, поручио је Милатовић.
Он је казао да ова иницијатива није усмјерена против било кога – већ да је “за све нас”.
“За жртве које нијесу имале глас, за њихове породице које су деценијама носиле терет стигме и тишине, и за Црну Гору која мора пронаћи снагу да се суочи са својом прошлошћу и изгради друштво засновано на правди и поштовању људских права. Као што сам јавно обећао прошле године, данас предузимам конкретне кораке да исправимо ову тамну мрљу из наше историје. Зато позивам све посланике, без обзира на њихове политичке разлике, да подрже ову иницијативу, да подрже овај закон. Тиме ћемо заједно потврдити да Црна Гора јесте и да мора бити држава која стоји на бранику истине, правде и достојанства сваког њеног грађанина”, истакао је предсједник Милатовић.
У Иницијативи пише да уважавајући потребу за суочавањем с прошлошћу и исправљањем историјских неправди треба донијети закон о рехабилитацији и обештећењу голооточких затвореника осумњичених за подршку Резолуцији Информбироа из 1948. године.
„Ова иницијатива се односи на особе које су, без правичног суђења и адекватних доказа, на основу административних одлука или и без њих, биле затворене и изложене нехуманим условима на Голом отоку, током периода политичких прогона у бившој Југославији, због наводне или претпостављене подршке Резолуцији Информбироа. Доношење овог закона не представља само правни акт, већ и моралну одговорност државе да призна и обештети оне који су неправедно патили због својих стварних или претпостављених политичких увјерења. На овај начин, Црна Гора би се придружила земљама у региону које су већ предузеле сличне кораке у циљу суочавања с прошлошћу и заштите људских права“, стоји у тексту Иницијативе.
Такође је наведено да је према доступним информацијама, на Голом отоку, Светом Гргуру и другим затворима, у периоду између 1948. и 1956. године, затворено најмање 16.101 особа, од чега чак 3.390 из Црне Горе или 21.5%, што је пропорционално далеко највећи број затвореника у односу на број становника тадашњих југословенских република. Констатује се да је, упркос томе, Црна Гора ипак остала једина држава у региону (за разлику од Србије, Хрватске и Словеније) која још увијек није донијела било какав правно обавезујући акт којим би се омогућила рехабилитација и обештећење оних који су неправедно страдали.
“Одсуство законодавног оквира за рехабилитацију и обештећење ових жртава не само да представља правни и морални пропуст државе, већ и озбиљно одступање од основних људских права и међународних стандарда правде. Признавање патње кроз коју су прошли затвореници Голог отока и доношење одговарајућих мјера било би исправљање историјских неправди и корак ка друштвеном помирењу. С обзиром на то да су многе жртве у међувремену преминуле, нужно је обезбиједити не само њихову постхумну рехабилитацију, већ и одговарајућу сатисфакцију за њихове насљеднике, који су годинама трпјели посљедице друштвене дискриминације и економске несигурности. Хитно доношење овог закона омогућило би да се, макар са великим закашњењем, испоштују основни принципи правде и људскости”, стоји у Иницијативи упућеној Парламенту.
Једини званични акт који је до сада донијет у Црној Гори, а који се бави питањем моралног и правног обештећења политичких затвореника је Декларација о осуди кршења људских права и злоупотребе власти, коју је усвојила Скупштина Републике Црне Горе 16. јануара 1992. године.
Како је саопштено, овом декларацијом је Скупштина осудила “грубо кршење људских права и слобода, хапшења и злостављања невиних, терор над осуђеницима на Голом отоку и другим по злу чувеним логорима и затворима, који је, као своју трагичну посљедицу имао низ невиних жртава, дуговремено етикетирање и незаслужен прогон великог броја људи” и истовремено се обавезала да ће свима њима обезбиједити “моралну и правну сатисфакцију”.
“Имајући у виду примјере из региона, попут Србије, Хрватске и Словеније, које су кроз законодавни оквир регулисале питање рехабилитације и накнаде штете жртвама политичког прогона у бившој Југославији, сматрам да је крајње вријеме да и Црна Гора регулише ово питање кроз доношење посебног закона којем ће претходити широка и инклузивна јавна расправа уз учешће стручне јавности, представника академске заједнице, организација које се баве заштитом људских права и представника породица жртава Голог отока. На тај начин би се осигурао транспарентан процес, којим би се коначно омогућила рехабилитација и обештећење свих жртава политичке репресије, као и испуњење обећања датог још 1992. године. Додатно, предлажем да се као основ за почетак рада на овом закону узме модел закона и то Нацрт Закона о поништавању пресуда, рјешења, аката и радњи државних органа Републике Црне Горе и ФНРЈ изречених лицима осумњиченим за подршку резолуције Информбироа из 1948. године који достављам уз ову иницијативу, а који је још 2006. године припремило Удружење грађана “Голи оток” уз додатно разматрање свих аспеката који треба да буду обухваћени будућим законом попут дефиниције корисника закона, опсега права која им припадају, процедуре за рехабилитацију жртава и утврђивања њиховог статуса и висине њиховог обештећења”, стоји у Иницијативи предсједника Милатовића.
