На јучерашњој конференцији за новинаре коју је предводио Лазар Шћепановић, в. д. директора Управе полиције Црне Горе, сазнали смо основни временски ток у којем је Ацо Мартиновић убио 12 особа. Ипак, тај временски ток је и даље споран. Из изјава Шћепановића се да закључити да полиција тренутно не зна у које тачно време је Мартиновић починио убиства на Цетињу, већ само кад је локалној полицији пријављено да су убиства почињена. То су различита времена између којих, како налаже логика, мора проћи бар минут, а можда и више.

Полиција тврди да је Ацо Мартиновић после свађе изашао из кафане „Велестово“ у 17.15 сати. Верује се да је својим „фијат стилом“ отишао по пиштољ калибра 9 мм и потом се вратио у „Велестово“, где је убио 4 особе и тешко ранио 3, од којих је једна у колико-толико присебном стању да је полицији могла дати основне информације о пуцњави у кафани.

Полиција је обавештена о пуцњави у кафани у 17.26, што значи да је Ацо Мартиновић већ био убио 4 особе у „Велестову“, код стадиона на Цетињу, не после 17.25 сати.

Полиција међутим, у бизарном развоју догађаја који заслужује посебно испитивање, у 17.26 наводно бива упућена на погрешну локацију у делу града званом Бајице, на супротном крају Цетиња од „Велестова“.

Зашто је то бизаран развој догађаја? Зато што је у том тренутку, у 17.26, после четвороструког убиства у кафани „Велестово“, Ацо Мартиновић највероватније био кренуо ка истом рејону града, ка северозападу Цетиња и насељу Хумци које се додирује са насељем Бајице у које се полиција била запутила.

У том тренутку су на Цетињу активне три патроле полиције, један оперативац и један старешина, плус особље из кол центра.

Засад непознат број локалних полицајаца долази на погрешну локацију у Бајицама у 17.31 сати. Убрзо закључују да су на погрешном месту и упућују се на супротан крај града ка „Велестову“, где стижу у 17.39 сати и затичу место првог масакра.

Још једна бизарна околност – иако су полицајци у 17.31 у Бајицама де факто били на погрешном месту, ипак су у том тренутку били физички ближи Ацу Мартиновићу него у наредним сатима потраге. Мартиновић је тада био на путу ка истом рејону Цетиња, где ће извршити осталих 8 убистава. Да ли би нечији живот био спашен да је полиција одмах стигла у кафану? Ипак, мало је вероватно – скоро невероватно – да је полиција то могла знати у том моменту са информацијама које су јој тренутно биле на располагању. Да ли би нечији живот спасило да је полиција стигла у „Велестово“ већ у 17.31, кад је била на погрешној локацији, уместо тек у 17.39? Опет мало вероватно, али је свакако детаљ који заслужује темељну истрагу.

Дакле, полиција је у „Велестову“ од 17.39 сати. Следећа пријава о новом четвороструком убиству – овог пута у Хумцима, делу града који се додирује са поменутим Бајицама – полицији стиже у 17.45 сати.

Следећа пријава да је Ацо Мартиновић убио и двојицу дечака на прагу куће полицији стиже у 17.46 сати.

Следећа пријава полицији стиже у 17.53 сата – да је Ацо Мартиновић убио и рођену сестру у Доњем крају број 7. То је већ 11. жртва масовног убиства.

Код последњег убиства, 12. по реду, долазимо и до контроверзе услед изјава Шћепановића синоћ на конференцији за новинаре. Најпре је рекао да је убиство Драгане Драшковић пријављено полицији у 17.57 сати, да би на крају конференције изјавио да последње убиство није било пријављено, већ да се на тело наишло приликом претраге терена у потрази за масовним убицом Ацом Мартиновићем. То је још један детаљ који заслужује објашњење.

Специјалци црногорске полиције стигли су на Цетиње у 18.22 сати. Да ли је ово појачање, заједно са постојећим патролама локалне полиције, ограничило кретање масовног убице и спречило га да убије и више људи, с обзиром на то да је имао још много муниције? Сасвим могуће.

О бројности полиције на Цетињу, на којем је други масовни убица пре нешто више од две године убио 11 људи, било је говора и на поменутој конференцији за новинаре. Шћепановић је изјавио да црногорска полиција нема позорничку службу по рејонима градова. Он је апеловао на политичке чиниоце да уведу законске измене које би то омогућиле и истакао да црногорска полиција има дефицит од чак 2.000 полицајаца.

Шћепановић је рекао да полиција није могла да спречи ово масовно убиство јер се радило о кривичном делу без било какве најаве и да полицајци нису имали правовремене информације које би им омогућиле да предупреде злочин.

Ипак, Шћепановић је потврдио да је почетна погрешна информација о локацији прве пуцњаве успорила деловање полицајаца.

Адвокат Дарко Милосављевић јуче је за Блиц анализирао да ли је масовни убица Ацо Мартиновић могао бити спречен да почини масакр ефикаснијим радом правосуђа.

Ацо Мартиновић имао је дебео досије, како за насилничко понашање 2005. године, тако и за неовлашћено поседовање оружја 2022. С обзиром да за последње недело поступак још увек није правноснажно окончан, Мартиновић није дочекао три месеца затворске казне која му је изречена.

– И органи МУП-а и тужилаштва и судови реагују тек када неко предузме неку радњу која улази у сферу кривичног законодавства. Као што смо могли да прочитамо у медијима, убица са Цетиња је већ раније осуђиван за насилничко понашање (још 2005. године) и за поседовање оружја на три месеца затворске казне, а поступак још увек није правноснажно окончан. Дакле, као што сам већ рекао МУП и правосудни органи делују тек након што је неко (у овом конкретном случају Ацо Мартиновић) већ извршио неко кривично дело нпр. насилничко понашање или нанео повреде неком лицу и слично – објаснио је јуче за Блиц Дарко Милосављевић.

Међутим, како је нагласио, циљ кривичног права јесте и превенција вршења кривичних дела, и то специјална превенција, када кривично право и изречена казна имају за циљ да утичу на самог починиоца да више не врши кривична дела, али и генерална превенција, када суд осудом једног починиоца кривичног дела шаље поруку целокупном друштву да могу да очекују да ће бити осуђени уколико би починили неко кривично дело.

И поред чињенице да правосудни органи имају, пре свега, реактивну улогу, како је наш саговорник објаснио, управо чињеница да се против починиоца овог масакра води поступак за поседовање оружја још од 2022. године доказује, како Милосављевић напомиње, да ни правосудни органи не врше своју улогу на прави начин и да својом неефикасношћу управо доприносе да се овакви догађаји, нажалост, понављају.

– Да је полиција правовремено реаговала и одузела наведено оружје значајно би умањила могућност да дође до наведене трагедије, али ни то не може бити гаранција да се масакр не би догодио – наводи он.

извор: блиц