Из Бара и других крајева Црне Горе стижу поруке подршке и саборности српском народу на Косову и Метохији: Пјесници, новинари, хуманисти – сви у једном гласу уз Луку и његово витешко ћутање

……..

Јучерашња сцена мучког дављења српског матуранта Луке Перића у Косовској Митровици од стране албанског терористе у униформи тзв. косовске полиције, потресла је сваки кутак у коме куца српско срце. Тај неми крик, тај болни призор у којем дијете остаје без ваздуха само зато што је Србин, обишао је свијет и оголио истину коју Срби на Косову и Метохији живе већ четврт вијека — терор, понижење и ћутање свјетских моћника.

Али у Црној Гори, и посебно у Бару, ћутање није опција. Из срца Приморја, као одјек вјековне борбе и кроз надахнуће које рађа само искрена бол, стижу ријечи подршке, пјеснички узвик и морална узвишеност.

Наш познати пјесник и суграђанин Невен Милаковић, у знак подршке Луки, посветио му је потресне стихове из своје родољубиве поезије:

 …Боле ли више душманске ране,

  Ил` што Те дружба заборавила,
  Не бој се чедо, мора да сване,
  Издржи, радости моја мила.

  Издржи, дико, ништа не реци,
  Шутња се Твоја чује до Бога,
  Знам да не боле шиптарски меци,
  Но ћорци рода вјероломнога.

  А када најзад зора заруди,
  Кад сунце црне растјера сјене,
  Твојом ће шутњом судити људи
  Да срце витешко нема цијене…

Та шутња младог Луке, која се претвара у вапај достојанствености и жртве, обавезује све Србе да не гледају у страну.

Огласио се и угледни барски новинар, главни уредник Радио Бара, Милан Вујовић, подсјетивши на злокобну историјску паралелу:

„Ово дављење српског младића у Косовској Митровици подсјећа на оно дављење војника ЈНА Светланче Нацева, на тенку, у Сплиту, 6. маја 1991. године. Надајмо се да ће данашњи несхватљиви инцидент само то и остати…“

Из Подгорице, снажну духовну поруку упутио је Миливоје Брџа Брковић, хуманиста и функционер Уједињене Црне Горе, подјеливши дубоки цитат владике Николаја Велимировића:

„О, како волим што вас гоне. Јер вас волим. И јер знам да од гоњења растете.
О, како ми је жао што вас гоне. Јер њих жалим. Јер не знају, да зидају кулу на леђима својим, која ће их размрскати у смрадну гомилу гноја.“

Сви ови гласови, из различитих друштвених сфера, али једнако срчани и искрени, показују да се у Бару, Подгорици и широм Црне Горе не заборавља гдје је највећа српска рана. У времену у којем се међународна заједница прави слијепа пред патњом српског народа, гласови који долазе од обичног човјека, пјесника, новинара и хуманисте – постају завјет саборности.

И зато, нека зна Лука, и нека зна сваки млади Србин са Косова и Метохије – нијесте сами. Док вас даве и понижавају, из Бара и цијеле Црне Горе српско срце куца у ритму вашег отпора!

извор: барски портал