Хапшење ратног злочинца у Црној Гори на захтјев Хрватске корак је према рјешавању отворених питања с Подгорицом, што је важно за њен европски пут, рекао је данас хрватски шеф дипломатије Гордан Грлић Радман.
-Хрватска снажно подржава европски пут Црне Горе. Ово је један доказ сарадње с надлежним институцијама и тијелима у Црној Гори јер је важно сва отворена питања ријешити прије самог уласка у Европску унију, рекао је новинарима Грлић Радман.
Министар, који је рекао да је данас пријеподне два пута разговарао с црногорским колегом Ервином Ибрахимовићем о хапшењу, додао је да су добросусједски односи темељ стабилности и просперитета Црне Горе, али и „наткровљујуће начело“ ЕУ. Поручио је да Хрватска очекује наставак рјешавања свих отворених питања, али и оних која нису само билатералне природе, попут владавине права и правосуђа.
-Одштета логорашима, промјена имена базена у Котору који је био назван по командиру страже злогласног логора Морињ, а ту је исто тако и војна сукцесија симболичним повратком хрватског школског брода Јадран, навео је као примјере Грлић Радман.
Рекао је да је забиљежен „становити напредак“ што се тиче повратка отете имовине, споменувши да је 51 тиватској породици она враћена те да је захваљујући притиску хрватске дипломатије те напорима локалних и законодавних власти „неколико породица већ уписано у катастар“.
Пожалио се, међутим, да нема помака када је ријеч о поврату имовине породицама Трипковић и Дабиновић из Доброте, при чему се посебно осврнуо на породицу Дабиновић за коју је казао да је након 10 година напокон добила рочиште, но 25. децембар када Хрвати католици славе Божић, додајући да то није на част црногорском судству.
„Сигурно су могли поступити тактичније и одредити неки други датум рочишта, али се како год надамо позитивном исходу“, рекао је Грлић Радман.
Нагласио је да је то питање које власт у Црној Гори „сигурно мора ријешити прије уласка у ЕУ“, додајући да у црногорском руководству види жељу за рјешавањем отворених питања.
One Response
Одговор на питање да ли има националне историографије је
врло једноставан: има је онда када је процес разјашњења нацио
налне прошлости сам по себи првенствени циљ! Нарочито ако је
та прошлост одвећ трагична и са последицама што се протежу на
више генерација.
И одговор на питање шта је српско становиште мора бити
конкретан: национална историја српског народа мора бити у пр
вом плану истраживања прошлости и уклопљена у шири, општи
историјски контекст! У том сагледавању посебно место припада
такозваним процесима дугог трајања. Тада ћемо моћи да претпо
ставимо шта нас чека у будућности.
Наша прошлост обилује успонима и падовима, победама и
поразима, великим трагедијама које су проузроковали првенстве
но припадници других народа са истих простора, али има ту, у
знатно мањој мери, и зла које су припадници српског народа нане
ли другима, углавном изазвани, најчешће у борби или као освету.
Срби су претрпели и преживели обиље трагедија које су обе
лежиле 20. век – почело је у Првом светском рату (1914–1918), на
ставило у Другом, такође светском (1939–1945), и ратовима у току
аспада Југославије (1991–1995) а окончано агресијом 19 држава
чланица Северноатлатнске алијансе (НАТО) 1999. године.
Стварање јужнословенске државе 1918. године и форсирање
(наднационалног) југословенства довело је Србе у позицију да
опросте злочине које су починили припадници аустроугарских
формација у чијим редовима је био и приличан број Хрвата
Та Југославија је пропала у мору крви, првенствено српског
народа, нарочито у Независној Држави Хрватској 1941–1945. го
дине.
Обнова Југославије 1945. године, сада на новим темељима
ствараним кроз комунистичку политику братства и јединства, а
која се одразила на склањање ратних тема о злочинцима и жрт
вама, морала је завршити у крвавом грађанском рату 1991–1995.
године.
Поменута два примера указују да наше политичке елите и ми
као народ нисмо схватили и поштовали законе историје који су
нам омогућавали сасвим другачији смер у будућности.
Ако сагледамо све ове ствари на нивоу Боке и Црне Горе не могу да се не начудим чуду шта ова гопспода из Хрватске и ова два из Тивта на слици у стври хоће.Немало пута на јавним трибинама извјесни госпдин са слике је оптуживао Србију без икакавог повода за неке ствари о којима не треба уопште диcкутовати,али баш збо тога што нико није реаговао господин се из дана у дан из мјесец у мјесец толико ослилио да је почео доводити емисаре из Загреба да нам држиe слово о демократији и националној политици, и то баш Он и то у Скупштини Црне Горе критикујући Србију,јер Хрватима је у сваком погледу за све крива Србија. Питам се зашто да ли због тога што је најбројнија са националним Србима ,или једноставно се служи лажима да укаже какао Хрвати трпе у Србији и не само Србији.Тако смо дошли да је Србија скоро геноцидна држава у којој једна Хрватица била Предсједник Владе дуже од Николе Пашића а студенте назива усташама.Није ми јансо или нема ко скренути пажњу тим и таквим Хрватима да улакше рику било према Србима у Србији или овдје у Боки,коју ето они сматрају својом,па зато ова честа искакања у контексту борбе за територије.Ако ти се ђед или прађед покатоличио то мене и никога мога не обавезује нити да будемо Хрвати нити католики а још мање да ћемо живјети у таквој заједници па какао год се она звала ,Рвтаска или ЕУ.Не чуди мене што Црногрци ћуте њима је то у крви јер јошувјек на Боку гледају као нешто туђе па се тако и економски понашају.Да се не заборави да је један од најутицајних генерала и последнји усташа био из Котора, Анте Мошков,само ради подсјећања да се зна.Дакле господо или какао ли би вас год назвао оставите се ћорав посла јер својатње усташа Боке није од јуче ,ако су се многи Бокелји борили у Млетачкој војсци не значи да су сви били римокатолици,а ако су и били римокатолици нијесу били Хрвати.Има ли кога да Вама то каже.Мој прађед је био 1850 у УСА други ђед по мајци 1914 па се нико од њих није сјетио да ја имам право на дио Америке,а искредно имам више него ви као некда покатоличени Црногрци српке вјере ,а сада Хрвати да својатате Боку или било који други дио гдје имате прилику да мирно живите и стварате,али изгледа да вам рогоња не да мира !