Пише: Иван Милошевић
На ДПС порталима често прочитам врхунске глупости. Једна данашња – Равна Гора и Брисел не могу заједно! И у наставку, није написано, али се подразумијева – АВНОЈ и Јајце су компатибилни са ЕУ!
Треба бити врхунски испрани идеолошки мозак, па тако нешто рећи! Нешто што је јасно и кишним глистама у Црној Гори, још увијек не долази до свијести појединих ДПС колумниста. За њих као да је вријеме стало тамо негдје у зиму 1941. године, када су почеле прве комунистичке ликвидације угледних народних првака у Црној Гори, што је био окидач за сурови братоубилачки рат. И онај који данас заступа тезу да АВНОЈ и Јајце воде у Брисел, а не у Кореју, таман је негдје у комунистичкој шикари и идеолошком блату старом више од 80 година у којем се и данас подоста сљедбеника ДПС-а купа и тврди да је то блато љековито, да лијечи кости и чисти свијест. А управо је супротно!
Довољно је нормалнима да прочитају документа АВНОЈ-а и Башке конференције. Први су утемељени на бољшевичким вриједностима колективне својине, диктатуре пролетеријата и једнопартијског једноумља, док други стоји на идејама парламентарне монархије, капитализма и приватне својине. Када се погледају те идеје након 80 година и врапцима, ћуковима и косовима је јасно да су идеје са Башке конференције или Равне Горе издржале пробу времена, док су идеолошке сентенце из Јајца отишле у три лијепе материне и осим у Кореји, мало гдје имаjу упориште!
Истина, џаба је то причати ДПС колумнистима и новим Титовом квазипионирима! Ни по цијену живота не би признали да је комунизам мртав, идеолошки и практичнo и да са петокраком на челу не можете ни до њихове омиљене духовне атракције, односно Загреба, а да о западним метрополама и да не говоримо. Па читав тај Запад, односно њихова омиљена политичка крилатица – ЕУ, једногласно је усвојио осуду тоталитарних комунистичких система и забранио је пропаганду и подизања споменика личностима тога доба. А данашњи тобожњи еуропејци у Црној Гори су прије неколико година подигли споменик Брозу и крстаре Балканом са КИЦ Поп Хором и њиховом пјесмицама о другарицама и партизанкама. Недавно им је у Сплиту отказано гостопримство, али о томе нико није нешто озбиљно написао, барем дио онога што пишу о наводном отказу посјете Андрије Мандића Европском парламенту!
На Западу, посебно у Америци, данашњем урбаном и идеолошком сну данашњих монтенегринских неокомуниста, има прегршт споменика Дражи Михаиловићу, његовим војницима и бројни су српски клубови који његују четничку традицију. И нико им у тим земљама ништа не приговара, нити им држе придике о фашизму. Не знам да ли у у било којој земљи Запада и Америке, постоји барем један споменик Брозу! Паметноме – доста!
Да је којим случајем након 1945. године на власт у Југославији дошла монархија и све остало што уз њу иде, данас би вјероватно били нешто налик Луксембургу. Вјероватно би били и оснивачи НАТО-а, а можда би, попут Британаца, и иступили из тога војног савеза. Нажалост након 1945. године на власт су дошли комунисти, одвели нас у загрљај бољшевика, Голог Отока и бројних осталих злочина над неистомишљеницима. Балкан је пуних пола вијека био под диктатуром комуниста и са Западом се сарађивало на кашикицу, осим у економском погледу, гдје је Запад са милионима долара подржавао санитарни идеолошки кордон на Балкану према Москви!
Коме то данас није јасно, ништа му није јасно и потпуно је изгубљен за ваљан дијалог и велика је будалаштина да се са њима и покрене разговор на ту тему. Углавном, Равна Гора је одавно побједила и смјестила се у фотеље Брисела и Вашингтона. АВНОЈ и даље чами у Јајцу, а авионску карту једино може да купи за Кореју!
ПС. Истина, данашњи Запад и Америка, због интереса и бројних промјена, личи на једнопартијски и монолитни партијски организам усмјерен против спољнег непријатеља – Русије! Ваљда због тих трансформација данашњи монтенегрински комунисти се лијепе за Брисел и његове данашње вриједности. У њиховој суштини, као и у суштини данашњег Запада, љуља се насиље и једноумље. Петокрака то непогрешиво осјети и прилагоди се новим околностима. Ипак, Равна Гора побједити мора. Са Западом или без њега – свеједно!
