Прије шест деценија живот га је одвео из завичаја у Француску, али како сам каже – „Црна Гора никад није изашла из мене“. Спасоје Кривокапић, интелектуалац који је стекао високо образовање широм Европе и радио као службеник УН у Женеви пет година, већ више од четири деценије активно прати и обликује рад црногорске дијаспоре. Данас је предсједник Српског форума грађана Црне Горе из ЕУ и Швајцарске, са сједиштем у Цириху.
У разговору за наш портал, отворено и оштро критикује однос институција у Подгорици према својим сународницима расијаним широм свијета. „Нажалост, по актуелној ситуацији само су Бошњаци у Црној Гори – црногорска дијаспора, иако су у мањини. Други се не помињу. Овај предмет је сазрео за правнике, тужилаштво и судство. Неки званичници су сазрели да поднесу оставку или за хапшења„, каже Кривокапић.
Према његовим ријечима, црногорска дијаспора је саставни и недјељиви дио државе и њене популације. „Нажалост, подијељена је, посвађана и разједињена. Некад смо били подијељени на подобне и неподобне, а данас је стање још горе,“ рекао је Кривокапић.
Он истиче да се дијаспора често третира као гласачки резервоар и финансијски ресурс, док се њена права игноришу.
-Годишњи прилив новца из дијаспоре износи више од 900 милиона евра, али упркос томе, ми смо без икаквих грађанских права. Небрига државе изазива огромне проблеме о којима би се могле написати томови књига, каже Кривокапић за ИН4С.
Према његовим ријечима, институције које би требало да брину о дијаспори – Министарство вањских послова и Министарство за дијаспору – „не раде свој посао, или га раде наопако“.
-Држава је неспремна на сарадњу са дијаспором. Наши дописи остају без одговора, контаката готово да нема. Примјера пропуста је толико да их је немогуће набројати, истиче Кривокапић одговарајући на питања која се тичу односа државних органа Црне Горе и српске дијаспоре.
На питање да ли постоји свјесна стратегија маргинализације српских организација у иностранству, Кривокапић одговара да то „није само немар, већ комбинација непрофесионалности, некултуре и злоупотреба“.
-Видимо селективан приступ – држе се својих, оних од којих очекују гласове или новац. Други се готово и не помињу, додаје.
Као примјер наводи „Дане дијаспоре 2025“ у Подгорици.
-Нас нико није позвао. Позиве су добила само бошњачка удружења, и то не сва, већ само она блиска властима. Дакле, ни ту нема равноправности, казао је Кривокапић.
Према његовим ријечима, дијаспора је уморна од протоколарних и селективних догађаја. „Људи желе право, правду и сарадњу, а не празне свечаности које служе за сликање“, истиче.
Кривокапић није благонаклон ни према раду дипломатско-конзуларних представништава Црне Горе.
-Сарадња амбасада са дијаспором је површна и углавном негативна, част појединцима. Многи људи који се баве дипломатијом једноставно нису за тај посао. За дипломатију се треба школовати и образовати“, истиче он и додаје да је проблем и запошљавање кадрова са „фалсификованим дипломама“, што представља „конопац око врата Црне Горе.
Форум којим предсједава бави се заштитом људских и мањинских права свих грађана Црне Горе у дијаспори, без обзира на етничку припадност. „За нас су и Срби, и Црногорци, и Бошњаци, и Албанци дио исте црногорске дијаспоре,“ наглашава Кривокапић.
Међутим, покушаји да се успостави директан дијалог са властима у Подгорици завршили су ћутањем.
-Писали смо Милатовићу, Спајићу, Мандићу – тражили да приме нашу делегацију. Нису се удостојили ни да нам одговоре, иако су били законски обавезни, рекао је Кривокапић.
На питање шта би био први корак ка било каквом побољшању, Кривокапић предлаже хитан састанак власти са представницима удружења из дијаспоре.
–Имам план који би све промијенио – од сарадње до инвестиција, опоравка привреде и економије. Али то мора бити вођено од амбициозних и здравих умова којих у Црној Гори има доста, а не од оних који раде против сопствене државе, каже он.
Кривокапић инсистира да дијаспора мора добити институционалну тежину у Црној Гори: Посланик дијаспоре у парламенту јер „дијаспора мора имати свог представника у Скупштини“.
Други предлог су дипломатски пасоши за компетентне појединце. „Као што раде многе земље ЕУ, држава треба да одабраним појединцима из дијаспоре да дипломатске пасоше ради бољег лобирања“, каже Кривокапић и додаје да је следећа ставка и снажнија медијска подршка, те да се, према његовим ријечима, црногорски медији морају се више окренути сарадњи са дијаспором.“
На крају разговора за ИН4С, Кривокапић упозорава: „Нажалост, Црна Гора је и глуха и глува, што је још погубније. Вријеме је да се то промијени – јер дијаспора није терет, већ огромна шанса за државу.“
извор: ин4с
