Група црногорских интелектуалаца обратила се отвореним писмом Републици Хрватској поводом Резолуције о Јасеновцу која је усвојена у Скупштини Црне Горе.
Истакли су да они који су предложоли Резолуцију и за њу гласали „нијесу глас Црне Горе већ центара моћи из Србије и Русије који имају само један циљ – да изазову потресе и сукобе на Балкану и окрену брата против брата“.
-Поштовани сусједи, молимо вас да не осуђујете цијелу државу због поступака појединаца, зато све мјере које донесете нека буду усмјерене против тих појединаца који покушавају нарушити нашу блискост и пријатељство, а не против народа и државе и њихове будућности, наводи се, између осталог, у писму које преносимо интегрално.
Отворено писмо црногорских интелектуалаца Републици Хрватској:
Поштовани хрватски народе,
Поштовани грађани Хрватске, драги пријатељи,
Драги Хрвати и драге Хрватице, дубоко смо згрожени и разочарани недавним усвајањем Резолуције о Јасеновцу у црногорском парламенту, у којем је 41 посланик од укупно 81 гласао за ову Резолуцију. Сматрамо да је ова одлука непромишљена и штетна, те да не одражава истинске осјећаје већине црногорског народа према Хрватској и њезиним грађанима.
Ми, доље потписани интелектуалци, јавни дјелатници и грађански активисти из Црне Горе, с дубоким поштовањем и искреном жељом за очувањем наших добросусједских односа желимо се обратити вама, хрватским грађанима, народу и држави. У име Црне Горе, изражавамо наше искрено извињење за неспоразуме или увреде које су могле настати као посљедица усвајања Резолуције од стране Скупштине. Желимо нагласити да се не слажемо с донесеном Резолуцијом и жао нам је ако је она изазвала негативне реакције или несугласице.
У Другом свјетском рату Јасеновац јесте био ужасан логор смрти који никада не смијемо заборавити. Невини људи, међу којима су били Срби, Хрвати, Роми, Јевреји и други, убијени су у том логору. Данас је важно да се сјећамо жртава и да се боримо против свих облика нетолеранције, мржње и дискриминације, што Хрватска у континуитету и ради обиљежавањем годишњице пробоја посљедњих заточеника из логора Јасеновац.
Дубоко жалимо због ове одлуке и овог несмотреног потеза који не само да рањава хрватски народ, већ је попут невремена које је засјенило ведро небо међусобних односа и отежава постизање помирења и сарадње између наших народа. Наша срца су са вама и надамо се да ће се сунце пријатељства поново пробити кроз облаке неспоразума и зато вјерујемо да су дијалог и разумијевање једини пут према будућности у којој ће грађани Црне Горе и Хрватске наставити живјети у миру и слози јер наша посвећеност изградњи пријатељских и поштованих односа с Хрватском остаје непоколебљива.
Сматрамо да свака иницијатива која за циљ има указивање на неке догађаје из прошлости, а која се односи на сусједну државу и њене грађане или ма коју другу државу, не треба бити таква да вријеђа или омаловажава и изазива бол и патњу хрватског или било којег другог народа, већ да подстиче на сјећање и едукује о трагичним догађајима из прошлости како бисмо заједно градили мирнију и свјетлију будућност за све народе у региону. Црна Гора и Хрватска дијеле дубоке историјске везе које су грађене кроз стољећа заједничке борбе за слободу, културне сарадње и међусобног поштовања и савезништва у најтежим временима, наше пријатељство је увијек било примјер чврстог заједништва. Наша културна баштина испреплетена је заједничким нитима које нас чине поносним. Од црногорских планина до хрватског приморја, наши људи су увијек дијелили љубав према слободи, правди и истини. У овим изазовним временима, морамо се присјетити тих вриједности које нас повезују и граде мостове разумијевања и пријатељства. Примјери тога су многобројни, од пријатељства наших пјесника и књижевника до солидарности у тешким временима. Наша су се два народа кроз историју сусретала и у сукобе против освајача скупа ишли сарађујући како то и доликује савезницима који су једни на друге упућени и представљају брану поробљивачима. Црногорски владар, владика, пјесник и филозоф Петар Петровић ИИ Његош је опјевао и писао о слави хрватског народа а великани хрватске писане ријечи су на понос опјевали браћу своју Црногорце.
Вјерујемо да су пријатељство и сарадња између Црне Горе и Хрватске од кључног значаја за стабилност и просперитет нашег региона. У том духу, желимо нагласити нашу спремност за дијалог и сарадњу како бисмо заједнички радили на превазилажењу инцидената и јачању међусобног повјерења и разумијевања.
Они који су предложоли Резолуцију и за њу гласали нијесу глас Црне Горе већ центара моћи из Србије и Русије који имају само један циљ – да изазову потресе и сукобе на Балкану и окрену брата против брата. Поштовани сусједи, молимо вас да не осуђујете цијелу државу због поступака појединаца, зато све мјере које донесете нека буду усмјерене против тих појединаца који покушавају нарушити нашу блискост и пријатељство, а не против народа и државе и њихове будућности.
Црногорски народ памти и памтиће сваку вашу подршку коју смо добили и сваки гест братске воље да уђемо у ЕУ и то заборавити нећемо никада. Искрено се надамо да овај неспоразум неће утицати на наш заједнички циљ – приступање Црне Горе Европској унији, те молимо наше хрватске пријатеље да нам пруже подршку на том путу, као што су то и до сад радили а као што смо и ми увијек били спремни да подржимо вас. Ваша помоћ и подршка су нам сада потребни више него икад, да заједно градимо бољу будућност за све нас.
С поштовањем,
Потписници:
1. Академик проф. др Вукић Пулевић,
2. проф др Слободан Бацковић,
3. Ариепископ Цетињски и Митрополит Црногорски Борис Поглавар Црногорске Православне Цркве,
4. Миодраг Боле Бошковић, аутор филмова и композитор,
5. проф др Веселин Н. Ивановић,
6. мр Ана Ивановић,
7. проф др Радомир Мато Лаковић,
8. Амбасадор Жељко Перовић,
9. мр сци. др Маја Мирочевић Ротоло,
10. дипл. инг. арх. Веселин-Бато Радуловић,
11. дипл. инг. арх. Миодраг Бајковић,
12. мр Лука Мишовић, дипл. ецц,
13. др. Милосав-Мишо Анђелић дипл. инг. шум.,
14. мр Никола Спахић, дипл. инг. грађ.,
15. Горан Кусовац,
16. Андреј Михаиловић,
17. Драган Асановић,
18. Дејан Спахић,
19. Сабрија Вулић предсједник Савјета муслиманског народа Црне Горе,
20. Данило Даро Бурзан, публициста,
21. Крсто Пајовић,
22. Анђе Капичић,
23. мр. Вељко Крстов Мартиновић,
24. Ђуро Вучинић,
25. Стеван Љумовић,
26. Бранислав Ђ. Мартиновић,
27. Љубо Душанов Стјепчевић,
28. Сузана Капетановић,
29. Анђа Бацковић,
30. Младен Михаила Вујовић,
31. Жарко Беговић,
32. Саша Вуков Рајковић,
33. Бојан Ђурановић колумниста,
34. Десанка Бошковић,
35. мр Татјана Станковић,
36. Драган Ф. Перковић психотерапеут,
37. Марија Ђуровић,
38. Оливера Јовановић,
39. Никол Гргуревић,
40. Звјездан Шантић,
41. Славко Радовић,
42. проф др Александар Радоман,
43. проф др Аднан Чиргић,
44. др Слободан Јерков, доктор музике,
45. Ненад Лекић,
46. Бранислав Бања Калуђеровић,
47. Душко Мрдовић еx амбасадор Црне Горе,
48. Ранко Перовић,
49. Нада Никчевић,
50. Дубравка Радовић,
51. Љиља Живковић,
52. Весна Мартиновић,
53. Јован Кољевић, дипл. ецц.,
54. Слободан Чукић,
55. Весељко Копривица,
56. Дарко Шуковић,
57. Тања Шуковић,
58. Борис Мариновић, адвокат,
59. Небојша Мрваљевић, грађански активиста,
60. Тања Павићевић, новинарка,
61. Адриана Бранкова Луковац
62. проф. др Веселин Павићевић
63. Радован Дамјановић, професор
64. Блажо Средановић
65. проф др Бобан Батрићевић
66. Сретен Перовић, књижевник,
67. Анка Поповић ,
68. Милица Перовић,
69. Пеђа Нинов Вушуровић, грађански активиста,
70. Снежана Лакић, грађанска активисткиња,
71. Анка Бољевић, грађанска активисткиња,
72. Предраг Вукчевић,
73. Зоран Вукчевић,
74. др.сц.Лидија Вукчевић Вучуровић , књижевница,
75. Веселин Вучуровић, политиколог,
76. Данило Поповић,
77. Светлана Ротковић,
78. Милан Ротковић,
79. Марина Мирочевић,
80. Анте Мирочевић,
81. проф.др Рефик Зејниловић,
82. Милан Бојанић,
83. Стојана Бојанић,
84. Неда Бојанић,
85. Мишо Кривокапић,
86. Чедо Мирковић ел.инг.,
87. др Јован Рабреновић,
88. др Јово Рабреновић
извор: Портал Аналитика
